Delo

ЧШШТПНСКО ДЕТЕ 268 — Ђтт — вели Патна — ћут' не греши душу, ко ће му до сшатп! Поеле шећ, дабоме, кад на вука један викне „уа!“ цела ће ^ајка какати „уа.!“ На не само Прелепница него н десет села унажоло. шштта вала п шгје тако крилато као брука, пукне па ;)е не можеш за Бога уетавпти. Па још кад ту бруку жене прпхвате. Испочетка нп једна н<е хте да оде Аншш, него још свака окреће главу кад прође крај куће шеие; а после, свака редом пође те да се својпм рођенпм очима увери на кога личп дете. А како се ко.ја отуд вратн, прпча све внше расте, те се нспредају читава чуда. Најпосле, жене као жене, мало пмјебпло што су прпчама нагрдпле попа, кмета, дућанџнју Јову п не знам још кога, него свака спазила на детету п по нешто, што на њеног мужа лпчп. па кад се вратила напопаетила сиромаха. Тако на прпмер Стана Пвкова дочека грешног Пвка још на вратнпцама: — Стани — велн му — Пвко, да ти нешто загледам у очи! — Ене, јесп л' пзлудила? — пшчуђава се Пвко. — Па н нисам; а од куд у тебе очп као у онога тамо?... — Ама у кога? — У оно Атшкино... А Пвко покаже шаку, колнко да јој у кратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути. Ето таква брука наста по селу, па се позавађаше п људи међ собом а жене се и позавађаше п испљуваше. Једном речп, једно мало детенце, једна литра меса, па задала целом селу бригу и то баш у време кад се ето „помпшљало“ да се и црква окречп. Поп п не држи впше нпкакве беседе у цркви па и не виђа се много; кмет и не пде у механу а ћата п не пзбпја нз механе. А кмет и ћата се н пзмнрили, јер кажу да се људи у невољи обпчно зближе. Пзгледа да .је ћати криво било што .је кмет крио од њега да је пшао код Анпке; Радоје је на то још редовно плаћао ракцје ћати, те тако охладнелп кмет п ћата. А кад оно пуче брука на Благовести, те сутрадан дође кмет у општпну а ћата узјахао столицу, пушп и звиждуће. Кмет уђе и врло љубазно му назва добро јутро а ћата ћути, ћутн па ће тек: — Слушај, кмете, хоћу сутра да пдем у варош. А кмет каже: