Delo

'264 Д К Л о — А тпто као п не бн ишао, ето уа.мп мога коња. — Нећу твога коња, он рамље на једну ногу. Молим те, ћато, баш да рамље на обе ноге па опет т< би била увреда за мепе — завија кмет — узми мога коња. — Ама што је то увреда за тебе кад коњ рамље на .једну ногу. — Са свпм увреда, ћаго. Рамао он плн не рамао; ннје ту у питању коњ, него ја. Ја ћу покр'ати еве четпрп ноге моме коњу алп нећу да ме вређаш; ја те молнм као брата, узми мога коња. Па онда — поче кмет још слађпм гласом — па онда. као шта ћеш ти, ћато, у варош, је л' оћеш код канетана илп може бити тако што год? А зашто, као бајаги, не би менп као брату, или једном речп као кмету казао: шта ћеш код каиетапа? — II ако имам каква посла, чуће се то у своје време одговара ћата својом омиљеном реченицом. — Знам ја да ће се чути, али — за што би .ја то чуо од света; за што ти то не бп менн рекао као своме свој. А ћатп се нешто ражали, виде да је кмет у неприлицп. па му се истпна у том часу учншг да му је својта. Размнсли се мало, размпели, па ће рећи кмету: — Знаш шта је, треба ми једно педесет дннара, да л' мп можеш датп из оног прнреза? Па могу, ћато, што да не могу; прпрез није мој па да кажем да не могу. А оћеш у варош? — Нећм! е/ Таквог те впдиш волим! — рече кмет, загрли ћату. отворп касу, турп руку у прирез, даде ћати педесет динара па одоше заједно у механу н почеше за једнпм столом да шушкају и ћућоре. Кад бп па прођоше две недеље од Благовести а она Савка пз воденнце донесе дете у цркву да се крсти. А кад се то чу. дође у цркву п мало п велпко и што би дошло у цркву п што не бн. Потеглп свн да виде ко ће детету кумовати, јер нико не хтеде да се прими. А прнчало се још н то, како ће Радоје Крња да се прими кумства а већ сви су знали за што бн се он иримио. Ои бп извесно наденуо детету пли попово пли кметово име. Па већ ајде, ништа то, алп кад га свештеник треба да запише у протокол крешчајемнх, иа кад дође да запнта: „Ко су му родитељи?" а на та питања одговара кум. Онда, да Бог сачува, шта бп све могао Радоје Крња да каже пред он<>лнкнм народом.