Delo

Б Е Л Е III К Е 501 је с талпјанскога, пз велнког дела, мајора Марпјанз Бајнатп (2 св. са 1300 стр.) главу која говорн о нападу п одоранп тврђава н утврђених логора. Цепа је књ. 3 дпн. Књиге за децу. — Још мало па ће се свршитн п пспптп, доћи ће расиуст. Деца се радују п новим књпгама: којих је ове годипе доста спремвсно. Бележпмо грп књнге које смо моглп впдетн, а пма пх п внше. Јован Мподраговић, профееор, пздао је Д Р У Г II м II Р II С 6 0 С П Л> К 0 В. намењен само ноуцп. Пма трп главна одељка: I На;веће олаго ( живот, здрав. ве, чување здравља : болести пз ваздуха, болестп од јела п пнћа. болести од нечпстоте, болести од некретања п прекомерног рада); II наше сеоске прплпке (како је на селу: шта не ваља на селу: како бп се ово поправило: Радпвојева кућа — нрнмер куће, какве греба да су све на селу): Наша отаџбина: 1. Источна Србија (од Београда до Градпшта, Милановца, Неготина, Зајечара. Књажевца): 2. Јужна Србпја (од Књажевца до Нпша. Пнрота). Последњп одељак чпне писма које с пута с оцем нпше ђак Мита другу свом. — Саватпје М. Грбић учитељ прпредпо је Б о ж у р, који је пздао бољевачкн књижар Миленко Рпстић а штампао Р. Јовановић у Крагујевцу. У ово.ј књижпцп од 55 стр. мале 8 пма мало новога. али у толпко више доброга (песама Змајовиних, Шантићевпх, Бранковпх. п одељака пз Мнлпћевпћева Поменпка); да се остало само прн томе, било би боље, јер оно о ракијп и ппјанству нпје бпло потребно у ово.ј књпзп. У Ђ у р ђ е в к у, што га прпредп Ђ. Ивковић, учитељ, пма мпого впше новога, алп п много мање доброга; највпше вреде слпке, п уз њих баш ннсу биле иотребне песме, нлп се бар нп.је смело казпвати у њпма оно што не представљају слнке, као на пр. за слпку п р е в р н у о р у ч а к да су родптељп на жетви (жнта?). кад се лепо впдп да онп беру траву плп зе.ке. ИзвћстЈз отдћлежв русскаго азвжа и словесности Имп. Акад Наукн. 1902 г. Тома УП-го књижка 1-в. — Петроградска Академи.ја Наука послала је ово своје п.здање редакцијп нашо.ј у размену. У ово.ј књизп имају овп чланцп: А. А. Ч е б пшева: Успоменп И(вана) Н(пколајевпч)а Жданова (фплолога рускога, нредседника Неофилологическог Обшеетва на Петроградском Унпверзитету; умро 11. јула И1). год.): П. Д. Б о б о р и к и н а: Алексеј Потјехин, драматпчар и прпповедач руски (о педесетогодпшњицп књижевног му рада): Т. Е. Корша: 0 руском правопису (указује на препреке завођењу фонетпчког правоппса. којп хоће да ноставе некп московскп научници н књижевннци). — А. II. Јацпмпрскп наставља (Г књ. V тома) преглед књпжевних спомена старе руске п Словенске књпжевности; под XXXI. говори о рукоппспма Шеетоднсва Вас. Велпкога: осем најстарпјег ерпеког (Теодорова) преппса од г. 1263. спомпње још .једап нримерак срп. редакције с краја XIV в.. што га је у Бесарабији нашао пок. Теофил Генпцки, свештеник; XXXII Житије св. Димнтрија солунског: иарочпто истиче епизоду како је некп маџарски краљ оболео, па с велпком војском пошао у Јерусалпм да се на гробу Спасову излечп, те му се у Солуну на сну јавпо Дпмптрп'еи рекао да се на његову гробу може излечптп, и како нпко у Солуну не знађаше за гроб му, то се оп тпм чудом п нронађе: а после Дпмитрпје у поврагку помагао краљу да пређе преко Саве ко.ја се ужасно разлпла, те му он ту (у Мптровпцп) подпгао цркву са 7 олтара на којима „свп народи служе заједноЛ