Delo

Д Е Л 0 5< <2 Та еинзода нмаће историјског основа у пролазу кроз Солуп којега маџарског краља крсташа. XXXIII Плач о пиштавости живога човечјега (више самосталап, не тпппчан, запис у коме пнсац псказује своје осећаје) наводи по једном запису српском с краја XVII в. на јеванђе.ву XV в. нађеног у Влашкој. XXXIX како су се Латини одлучплп од Грка н св. цркве - нашао и у једно.м рукопису средње-бугарском пз II половпне XX’ в. пз Молдавије (Геиицкн): значајнп су у том рукопису дописи српски из XX' в. о крштењу Бугара (иаводн цео) н XXXV о крштењу Руса (чудо с јеванђељем, наводи га): ХХХХ'1 одломци Стихирара бугарског крупним уставним писменпма ХП—ХШ в., ХХХХ П иоуке Теодора Студига, превод југословенскн, но препису српском пз XX в.. можда још с почетка његова п са ирвобптна превода, разликује се од досада познатнх, нађен у Молдавијп: иревод ће бигп постао у Св. Гори, понајпре у ман. Св. Павла. XXXVIII из истог рукописа наводи слово Студнтово „Иаписаинје", како су Бугари Хришћани погубљени што нису хтелп уз часни пост да мрсе; основа је такав фактпчкн догађај у Бугарској у IX в.. сувремен Студиту. XXXIX обрасци за писма епископу идр. по средњебугарском рукоппсу XXI в. нађенп у Молдавијп. ХБ индеке лажних књига из устава црквеног 1582. год. — Н. Д е р ж а в и н : показује гласовне особппе у говору бугарских досељеника, у Берђапском ујезду тавријске губерније. А. II. Кипричнпков на-. ставља (т. X’) н завршује о сумњивостима п протпвуречностпма у биографијп Гогољевој. Д. А б р а м о в н ч наставл>а (т. X I) расправљање о кијевопечерском патерику (раније: Несторова хроника) као нсторпјско-литерарном споменпку. А. А. III а х м ат о в почео је у овој свесцп штампатн своје ирнлоге историји гласова у руском језику: расправљање о нуновокалпзму (иолноглаае), у овој је књизп I глава: 0 секундарном пуновокализму забележеном у споменицпма и опаженом у провинцијалнпм говорпма рускпм (верехв м. верхт, врх, молонвн м. молнбн — муња, коромт, м. кормт, — крм[итп]). Пре него покаже развој тај у руском, говорп детаљно о нрвобптној гласовној групи (вр и т. д.) у какој .је форми бпла у ипдојевропској заједници, иаубалто-словенској н словенској па онда развој њен у јужној словенској групи језика и у западној словенској. Гледаћемо да у првој свесцн Дела која је на реду донесемо у нзводу интересно разлагање његово. С. Л. II т аш и ц к п расматра пољске нреводе и прераде средњевековннх исторпјских прича: ирича о Александру Великом, о Тројаиском рату. Мархолт прпча о срећи (фортунат), о Мелузшш, Магелони, Гризелдп, Цару Отону, о Варнави, ирпче из Ое8(:а Котапоппп. наводи н чешке преводе, које еу у Пољској често само прерађпванп, п руске, којп с>’ обично прераде пољских. Т. Б р а у н расправља о Фрпанду н Шпмону, које кијевопечерскн патерик означује спновпма варешког кнеза Афрпкана, и које је Јакун, стрпц пм, пзагнао пз државе: нзводн да ће бити само један спн Африканов Шпмон, Мап(1 т. ј. рођак Јакутов. — У библиографском делу С. /I. Итажнцкн приказује најновпје псторије иољске литературе (Биглајзн. Хмељевскп, Тарновски) као и В. Д. Спасович Брпкиерову историју пољске лптературе па немачком. II. А. Р о в н н с к и реферује о Ал. Харузина „Босшн-Герцеговпна. Очеркп оккупашоннон нровншпн Австро-Венгр1п“ која пзпђе у Петрограду у1901. год. Ако не могаднемо скоро набавнтн те књпге, да .је самостално прпкажемо. донећемо \ изводу овај реферат.