Delo

КЊИГА 24. СВЕСКА 1. ДЕЛО Јунп, 1902. год. „Пнши ми, шшш!“ — Јест, али како? Уморна, ломна, без трунке нада, Клонуле душе, па је ли лако, Пронаћи тему за тебе сада?! У овом граду где живот тече Лагано, тихо, к'о уздах бони, На блиска брда спушта се вече, II ноћца тавна дан сјајни гонп, Залази сунце, а зраке сјајне На бурној реци трепере смело, Нижу се слике чаробне, бајне А ветрић пирка кроз лишће свело. Тппшна нема.... н вечно тако, К’о да је живот изумро давно, Поглед ми лута, и жуди јако, Ал' брда свуда и небо тавно. Крај пута доле поток жубори, Клонуо цветак од зрака силни, Љуби II буди, II шумно Зборн Те цветак шири мирис умилнн. Ах, он се нада; нада је сила, Па трпи, чека, трпн без јада, Ал' мојој нади судба је кивна Већ давно, давно сломнла крила Прошли су дани, време се жури, Слабачак одјек од њих се ори. Љубав п мржња у тешкој бури Несташе давно, још дух се бори. Не желим ничег, не тражпм среће, А срце ћути к’о ноћца нема, Па моме путу не цвета цвеће, 1*