Delo

184 Д Е Л 0 ,је бар један пут завирио у душевнп живот какога лудака. Менн постаде медецина тако одвратна, да сам најволео да бегам од ње. Али ова одвратност није била само због овога случаја, који ме је толнко потресао, већ и због гадних шала, које су мојп друговп изводили на лешинама. Карлов мозак био је тако искривљен, а делимице и закржљао, да сам се чудио, како је овај човек могао у опште и толико живети! Један мој друг пренарисао је делове, који су билн сасвим отврдли. За лешину су добили сродници двеста марака. Од тога су купили лепе хаљпне и нови орман; Лујза је чак украла пет марака да плати за брата парастос — а остало је, мало по мало лобио крчмар.... Превео Г. П. Ив.