Delo

БАЛТИ И СЛОВЕНИ У НЕМАНКОЈ Др. Франц Тецнер издао је ове године у Брауншвајгу дело 1 Не 81ауеп т Е)еи1®сћ1апЛ. ВеИга^е гиг Уо1кзкипс1е с1ег Ргеизвеп, БИаиег ипТ БеВеп, Тег Мазигеп ипс! РћШрропеп, с!ег Тзсћесћеп, Маћгеп ипс! богћеп, Ро1аћеп ипс! 81олу1псеп, Казсћићеп ипс! Ро1еп. Књига има 518 стр. велнке 8°, п у њој 215 легшх слика (већпном фотографских снимака), карата и планова. Већ шест година ироучава он ненемачки жнваљ у Пруској, прошле је године средпо своја посматрања и почео их штампатн. Неке је одсеке оојављивао и раније, засеоно или, обпчно, у познатом часопису 01оћиз-у. Тецнер хоће да допунп слику народног живота у Немачкој: о Немцима има доста и добрих спнса, о Словенима досад пије ни било оваког једног, у коме бп билн обухваћени сви. Признаје и сам, а то се и по најовлашнијем нрегледу може опазити, да му дело није израђено ни пецрпно нити у свима деловима подједнако пластпчно: о Лужичанима на пр. (62 стр.), Литавцпма (88) п Летима (65) зна куд п камо впше и боље него на пр. о правим Пољацима (80 стр.), које он ошгро одваја од Мазура; а то с тога што о њима нема онолико и онаких дела у немачкој литератури. Он пак сам осем свога језика разумева још лужичко-српски и литавски, како се из излагања његова може опазити, али у осталим говорима не разбира се, како се може видети по оном на крају сваког одељка приложеном оченашу (као Зргасћргоће), где на пр. код православних Филипона руских наводи три „различна“ текста, која су у ствари један псти а транскрибовани су само различно латинпцом, више нли мање дотераном на немачки нравопис. —