Delo

БАЛТП II ГЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЛ 191 православних Лнтаваца, а на граници и евангелиста. У руском се Кротпнгу (на граници према Доњем Кротингу у Пруској) •оштро разликују католички Жемајти од досел>енпх евангелнстичкнх Литаваца. На земљпшту областп лнт. говора у Русији жпвн до I1 мплион Литаваца. У литавскпм насеобпнама у Северној Амернци (у Плимуту, Чпкагу, Њу-Јорку, Канади), има нх око Њ мплиона. Г. 1895 пмали су онде 15 цркава и 5 школа. У руским школама нема лптавског језпка, него се сами ђацн састају п читају дела своје књижевности н вежбају се у граматици литав. језика. Откако је у 60. годинама Муравјев забранио штампање литавских књига другом буквпцом осем ћирнлпце, добивају Литавци сво.јих књига из Немачке, где имају око 18 новпна, и из Амерпке, где их има 9, и од њпх троје за руску Лнтавску. Лнтавска се лптература обнавља. Греше дакле новине које говоре за њу да је замрла, рачунајући у њу само Патов (лптав. нар. песме: о њнма говорп Т. нарочпто, онихје преводно на немачки) црквене књпге п „непронађене одломке Св. Писма“ и сппсе литавс-ког песннка Доналиција (свештенпк п књиж. пз Х\1П в., врло значајан за познавање нар живота, којн .је врло лепо насликао. 0 њему Т. говорн особено п врло топло). Граннца литавске говорне областп у Немачкој не само да .је потнснута, него п пробијена, тако да се данас једва може говорнтн о јасно ограннченој чпсто литавској говорној области. Првобитно беху три чисто лнтавске покрајнне: НиЈауеп, Хасјтагеп и Зсћа1ауеп. Крајем XX II в. долазила је у област лнтав. говора сва земља северно од р. Прегела до Кениксберга (кроз који II. протнче) п окрузи Пагкећтеп и ОоМар (с леве стране Прегелова крака Ангерапа) н сва земља северно од њпх. Фридрих Велнки каже да .је почетком ХХТИ в. погинуло у рату и од куге иреко 300.000 ст., али да је под његовнм оцем ова покрајина постала колонисањем богатнја п роднцја него пкоја у Прус-кој н да је имала 1 2 милнона становника — али досељеницн беху Немцн. Т. има из 1719 (пре колонисања) списак парохнја у којима с-е служила служба литавски. Област лнт. говора обухватила .је по њему земљиште северно од ове границе повучене на југ: ГаМаи (близу ушћа р. 1 >еппе, отоке Прегелове у Курски Затон) — РеМгнсћпТ (с десне стране Прегела) — ХагкШеп (с леве стране Пр.) — МпМвгеп (на р. Змчпе) Пагкећтеп (на р. Ангерапу, с лева) — Зхаћјепеп. (с десна, .ју-