Delo

192 Д Е Л 0 жније) а одатле преко СтоШар-а, I )ићепткеп-а, иза којега граннца скреће на север. У том делу, који .је трп пута већп од онога на коме данас у Пруској живи преко 50° о Литаваца оило је 62 лнтав. пастора, од којих по два у Тилзпту п Рагнпту ( јужно од Т.) н три у Мемелу. Осем тога оио је један н у Кениксбергу. Каква је жнлавост у овога народа вндп се по граматпцп Фр. Куршата (1876 г.) којн на карти говорне областн лнт. обележава готово нсту ову границу, само је у корист Лптавства овде онде помпче .још јужније. Године 1848 узбијена .је гранпца на: ћаМаи—ћаиШзсћкеп (југонст. од ћ.) ХагкГПеп•ЈосПапкеп—ЈНсПаикеп (све источније од старе границе) —Кагкећтеи—КТезхом еп—Пам аћеп—То1липкећтеп (све северопсточније) — па на 1 »ићепГпкеп, који се врло добро држи. Пзгубљена је отнрилике ] * раннје областн. Т. је 1897 покушавао да поставп такву гранпцу (за парохије са нем. п лпт. службом) н он је помиче много северније, те се чппп да су Лнтавци за 50 год. пзгубили још два пута толико земљпшта колико од 1719 до 1848. Јужно од те љегове граннце не с.тужи се нигде на лнтавском него само на немачком. Пре 300 год. нцје се могао у овом крају нпгде чути немачкн, још пре 200 год. осем у данашњим највише литавским окрузима [Мете1, НеуЈекшц, ТПзП. КацпП, ХТесћчтшц, РПкаИеп, КаМап (ист. крај), 1пз1егћигц- (сев.), 81а11ирбпеп (сев.-пст.), Оо1с1ар (ист.)], још п у овим окрузима: КГип^зћегц-Каш!, Изсћћакзеп, \\'ећ1аи, Оег(1а\еп: све западно н јужно од прво обележене границе. Г. 1848 бпло .је ту врло мало људп који нису говорпли п немачки. У МпШзгеп-у ншчезе лит. с.тужба у прошлом веку, а тако н у приморским селима прва два округа, око 1890 у Ваћ 1е1ћет-у (окр.: Пагкећтеп) н у РИМзсћкеп (на Прегелу), гдеје око 1800 било још око 100 Литаваца комуниканата. Јужно од Т.-ве гранпце не служп се (ироповеда) нигде на лит. јез. и литавскп пастори иризнају да је ту Лптавство пшчезло, алп се северно од ње служи на литав. у свима парохнјама. На томе простору има и чнсто немачкнх острва: у највећим градовима лптавским, Тплзиту, Рагниту, Мемелу има поред нем.-литавских ГапЈо-етеш-а (општина града, предграђа и околине) и чнсто немачких 81ас11$етет-а. На том простору бележи Т. 41 б411 ст. од којпх у 78 општина Литаваца 120.693 (29,1° о); по црквп: лутероваца у 67 општ., католика у 7 и баптиста у 4 општпне. 11о окрузима имао: ТПзћ 27.004 (38°/о), НеуПекгпц 26.362 (61,9%),