Delo

БАЛТИ II ГЛОВЕНИ У НКМАЧКОЈ 193 Мете1 24.464 (47,4), Ка«ти1 16.324 (27), БаМап 10.060 (30), >леЈегипц 9.680(19,2), РПкаПеп 4.607 (10), б1а11пропеп 1302 (3), 6о1(1ар 450 (1,3), 1пн1ег1т1'о- 440 (1,6). Кад се одрачунају три чисто градске општине (М., Т., К.) онда .је проценат: у окр. М. 70, Неус1. 61,9, Т. 58,1, К. 33. Дакле је нретежно литавски крај управо тек 1 4 онога простора што га Т. обележи 1897, а то је земљнште северно од Њемена н западно од р. Јуре, притоке му са севера. На Курском Рату (Кппвсће Хећгип^) захвата сев. половину (од ХпМеп-а), али .је ту међу Летима (Курима) и литавски језик туђ, као п немачки, тек отима маха и потпскује летс-ки. Т. дели цео њнме обележенп простор на 5 округа п набраја села редом, али ми пх нећемо наводити, само ћемо напоменутн да је снага Литавства (Меше1—НеуЈектпц-) на сев. и ист. делу, слабљење иде с јута п запада. Пма и јужно од Њемена неколпке парохије с процентом Литаваца преко 50: 1пзе (55,5) Капкпеп (59), католичка ШМепгећзсћеп (83,3) и ШеЈеКћегц' (60). Готово потпуно лнтавске су парохије око Мемела: КгоШп^еп 92,3, ХТсМеп 89,1, ВамчПеп 83,1, РгбксПз 76,1. РИскеп 74.1; тако и баптпстичка општина Вгшзхеп са 100%, слично н све катол. општине осем Тнлзита н Мемела. Катол. су општине најмање, али најчвршће чувају нар. језнк; у њнма су највпше -Титавци досељенп из Русије: 3295 католичких Литаваца чнне 56,6° о у својпм општинама. Баптистичке општине већ не одржавају тако Лптавство: преко 400 Литав. у њпма чине 24,8%. Бвангелиста Литаваца нма 116.998 (28,8%) а међу њима најбоље чувају Литавство Малдинннци илн Суринкиминци (шаШа — молитва, зпппкппаз — скуп) јака секта слична назаренској у нас. (Главна су им начела: рад, молитва и кајање, слободна приповед без нарочита реда свештенпчка, избегавање игара, позоришта, дувана, алкохолних пића, уживања, па и смејања на глас, п др. 0 њима Т. нарочнто говорн у IV одељку). Од већих градова ван обележене областп вреднн су помена Кеникс-берг (г. 1890 Литав. 469) п Берлин (705). Осем Литав. н Немацау обележеној областп нма п Руса, Пољака, Јевреја. Број се првих може тек од г. 183о ухватитп тачннје према подацима Гпск-а, КигзсћаГа п др. Он варнра између 119.000 и 150.000, те и поред непоузданпх података .јасно показује да се Литавство у Ист. Пруској држи чврсто, н ако постепено опада. Псторцја је литавска врло славна и врло крвава. Нестор наводн упаде руског великог кнеза Јарослава, који.јеоко 1040