Delo

194 Д Е Л О п 1044 ири.морао Литавце да му плаћају данак. Још су старијп уиади Јадвига око 983, 1012 п 1038. Русп су упадалн н 1132. Ти су упади Лнтавце и уједннплп. Фабулозни велпки кнез Ринголд (1204—1239) пренео је на се сву власт: п власт кнежева, п власт сеоских начеоника па чак н власт моћног првосвештеника (кт\*е ктуећо). Он је владао у руском делу данашње Литавске п побеђујућп руске в. кнежеве раширио власт евоју до Смоленског н Витепског. Потпуно му дорастао беше син н последник, Миндове (1240—1263). Прнтешњен са свпју страна пређе у хрншћанство 1252, да бн одвратпо нападе немачких крсташа пљачкаша, а годину за тпм круннса се за краља литавског. Према уговору поклони Немачком Реду неке поседе у Литавској, а обећа му и целу земљу, ако умре без наследнпка. У главном граду свом, Вилни, основа католичко епискоиство. Ордену ни то није било доста, хтео је да дође до Литавске и ире смрти његове, наерну на њ, али грдно нострада 1260 код Дурбена и Дориата. Мпндове остави наметнуто му хришћанство п иодиже све Побалћане у бој за ослобођење. Једпно тад находнмо п Прусе п Лете п Горње п Доње Литавце сложне у заједничкој борбн. Миндове погпбе мучкп, а син му Тројден (1270—1282) муку мучаше: 50 год. грајао је грађански рат, док вел. кн. Витен Сј- 1315) оиет не подпже државу. Последник му Геднмин биоје најмоћнпјп владалац литавски: освоји Кпјев н Новгород, Волхинпју, назва се краљем Русима п Лнтавцима, био је н најмоћннји слов. владалац у своје време. Доводно је немачке занатлије и вештаке п људе од књиге, јако потпомагао ширење хрншћанства, али нпкако не с помоћу орденаша п папских посланика. Што је пљачкао Хришћане, то је с Пољацима (званичним хришћапнма) у савезу био, а враћао је и зајам чешком краљу Јовану који је 1328 у крсташком походу једном одвео у ропство п преселио на земље Орденове 70.000 Литаваца, од којих је бооо п крштено одмах. Синови му: Олгерт (ђ 1377) у Ковну н Кејстут (1341—1382) у Вплни, беху достојнн последнпцп; владаху братски од Црнога Мора до Балтичког, од Москве до десних нрнтока Вислиних. Али је п Н. Ред јачао, нарочито трудом Впнрпха Книпродског (\\'пичсћ уоп Кшргоће, 1351—1382). Цнљ му је рата сад био потпуно уништење: у рат се ишло као у лов, паљење села бно спорт. Борба је била очајна. Кејстут је у два маха допирао до Орденова тврдог Екерсберга. Једном га п заробише, али утече. Винрих 1360 поруши Ковно, али га Литавцп одмах