Delo

БАЛТП II ('ЛОВЕНИ V НЕМАЧКО-Ј 19о и обновшпе. У крваву боју 1870 (Кпс1ап) иобедп Н. Ред н допре до Вилне (1878), алио Духовима те године разори Кејстут Екереберг, а 1882 оиседе Инстербург. 0 тим походима оставио је несник Ре1ег бисћеимлг! лене податке. Он с поносом прпча, као учесник таке једне навале у г. 187 7, како су Немцн у Литавској „тукли, робнлн п палилн у част Матере Божје а радп раширења узвишеног Хришћанства. Људе су одводили као ловачке псе, а села су палили те се небо црвенело. Што је њих болело, нас је веселило! Пмање њихово и земљу ужнвао како је ко хтео.** ХИсоћњњ уоп Јегозсћт каже да су крсташи тада отерали у ропство преко хиљаду жена п деце претоварене свакојаким другим пленом. Док необразовани Кејстут после разорења Екерсбергова одбрањује живот орденову прваку Сурбаху. кога су Литавци по старом обичају хтели као заробљеника да иринесу на жртву боговпма, дотле крсташи заједан дан побију ио 60 заробљеника. Од 1821 до 1877 бнлоје десет похода с таквим покољима. За 85 година таког ратовања ногинуло је илп одведено у ропство на 250.000 Литаваца. Ти хришћански, крсташки походп полазили су или из Кенпгсберга пли нз Риге, а ослонац им беху поднгнути градови: Тарјаи, НеПзћегц, Ваг1епз1ет, ЕаШаи, Мете1, ТИзИ, Кац-пћ. — Олгертов спн Јагјело (1877—1434) окраљи се убивпш Кејстута и заточивпш сина му Витолда. По преласку његову у хришћанску веру н женидбн с пољском принцезом Хедвигом уједини се Литавка с Пољском. литавски кнез поста и пољскп краљ. У Лнтавској постави Внтолда, п овај је убрзо одцепн од Пољске, н показа још једном али п носледњом моћ њену. Пмао је једну сврху: владатн над слободном н моћном отаџбнном. Сам не би могао уснети у том. Орден му се нађе на помоћи, пошто он пређе у хришћанство католичко. Помоћи је налазио п у руских вел. књ, те кад му се она учпни бољом, пређе у нсточно православље. Кад га опет Јагјело признаде п узе за савезнпка, обратп се опет Риму. Радно је п на унпјн. С Орденом је радпо противу Пољске, док нп.је обезбедио слободу отаџбпни својој; с братучедом сврјим тукао је 141о Немце, па је за тим умео прп склапању мира удеснти да немачки ритери остану с њим, да он сам добије Жемајту. Г. 1422 опет је по Пруској тукао Немце. Краљ Жигмунд, да бп ослабио Пољску, понудп му круну краљевску, али од тога не би нпшта, јер Пољацн не пропустише посланика Жпгмундовпх. Умро .је 1430 без деце, те Лптавска опет прппаде По.љској. де-