Delo

196 Д Е Л 0 лећи отад судбину њену. На III деобп Пољске узе Руспја већн део Литавске и подели га на 6 округа: Ковно, Вплна, Гродно (и данас још лнтавски), Минек, Вптепск, Могплевск. Год. 181-2 мораде јој Пруска дати нешто и од своје Литавске (Сувалки). Пруска Литавска припадала је од 1422 Ордену, док је последњп хохмајстер Албрехт 1525 не обрати у световно херцештво у ленству кр. Пољске. По његовој смрти прнхватп је бранденбуршки курфирст Јоаким II. Г. 1618 спојена је цела Пруска с Бранденбургом п оглашена за незавпсну од Пољске, 1701 постаде Пруска краљевином. Албрехт је почео заводитн Лутерову реформацпју, и Литавци, који дотад немаше на свом језику књнжевннх дела, почеше лнтерарнп рад, основаше књижевност искључиво релпгнозног карактера, јер је због цркве п понпкла и раденпцп све беху свештеницп. Такав рад траје око 100 год. У XVI в. јављају се лптавски речнпци. V том веку снађе Лптавску н велика несрећа: навала Татарска 1656—57 упроиастп 18 градова п 249 села, на 100.000 л.удн погибе од мача п болести илн бп одведено у ропство. Год. 1708—171 1 умре у Пруској од куге 154.445 л.удн, т,ј. 'V4 свега становништва. Алн, вели Т., отада наетаје за Лнтавску Шапххећ. Већ је првн прускп краљ, Фридрих I (од 1701) обраћао велпку пажњу на њу, али .је његов последник, Виљем I (1714—40), правн насељнвач њен, као и син му Фридрих II (до 1786). Шумовита, пуста, ретко насељена Литавска раскрчава се, насељава се, путови се поднжу на све стране. Шума се сатнрала п сувпше. Впљем I .је 9 нута похађао, помагао насељенике ослобођавајући пх пореза, иродајући п.м земље у бесцен.е, делећи стоку и усев. Насељенпке ослобођавајућп нх пореза, иродајућн нм земл.е у Насељенпцп долажаху у масама. Нарочнто су радо приманп прогнаници због вере. Годнне 1724 дође 3900 Швајцараца, Пфалчана, Франка, 1732 опет 15508 Салцбуржана. Свега пх .је населпо на 20694. -Још се п данас насељеници зову но својој првој домовннп, сачували су и неке обнчаје још, многп носе француска и.мена, али се осећају Немцима. Свега је Внљем потрошио на Литавску од 1721—27 на 2,430.289 талира, на целу Источну Пруску 6 милнона. Издао је ваздан наредаба о привреди п др. (Не сме се пушити у штали и амбару; ждралове, врапце, чавке н др. штетне тпце убијати; куће се не смеју покривати сламом и др.). Ои је основао угледни привредни завод Тгакећпен, којн је и данас на гласу због коњарства. V Халп