Delo

ВАЛТИ II СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЛ 197 п Франкфурту на Одрп постави професуру за прпвредне науке. Г. 1723 основа на кениксб. универзитету литавски семинар за теологе и учитеље. Али не заборави нн понемчавања. Његова .је начело било: Што впше Немаца дође, то боље! А Немцн и крчаху вредно и ширплн се. Били су незадовољни што су и они моралп плаћати дажбине и кулучити, са Литавцима се нису најбоље слагали. Доналиције (спом. већ лит. књ. XVIII в.,) представља их доносиоцнма свнју рђавих обичаја (1оке бШеп), дошљацима који би хтели да господаре. Признаје пм да су вреднијп него његови Литавци. Досељавања има п данас, јер је држава предузела да исуши баровиту ннзију између Фридрихова канала (од отоке доњег Њемена [Руса] до Пеппе код БаМап), те врло јефтино даје земљу под закуп и на откуп. Говори се често о „литавском пптању“, алн је оно давно већ одлучено. Ко још може мислптп да Лит. траже за се какву полптичку улогу у Европи? Да оснују своје царство? Какву иуфер - државу балтнчку пзмеђу Словена п Германа? Таква мпсао, колнко Т. зна, нпје исказана нн у којпм новинама њиховнм, нити има какве политичке фракццје с тим програмом. Нсточнопруски Литавцп стојп тако чврсто уза свога краља п Царство, н то су већ толико пута показали овацијама својпм у Берлпну и при походу цареву, па н у песмама својим: да се о каквом иолитичком устанку не може ни мислитп. Осем тога, литавски сел^ак је тако практпчан, тако заузет бригом о напретку свом, своје куће н њиве, да за таква политнчка предузећа нема нн воље нн времена. А „духовне вође“? Много се ту шта има одбнти на дневно, новинарско брбљање. Колнко се неке новине спрдају с тим вођама иоказује на пр. то што су за једног „лптавског*4 кандидата за Рајхетаг јавиле, како је но ироиасти на избору изабран једногласно за патролџију у свом родном месту и да се он тога звања захвално примио. Има ли полнтичких веза међу пруским н рускпм Литавцпма? Нема! Руска је тараба висока, доиушта готово само прпватни саобраћај. Један прускн Литавац рече Тецнеру: „Шта би нас још н могло везивати с оннм Литавцима преко границе, где живе најглупљн људи на свету?!“ Један н ио мплион рускнх Лптаваца храни се душевно већином из Пруске. Чак се велп као да су руски Лптавци нудили се пруском краљу у поданство! — Али Лптавство у свезн са живим, агнлнпм Пољаштвом? Да, Пољаци бн радо увукли Литавце у свој покрет, и преко