Delo

Д Е Л 0 1.98 граннце има проиоведника те идеје. Пољски листовн пунп су добре воље према Лптавцима: „Пољаци су наклоњенн лнтавској ствари, потпомагаће их; алп само дотле, док буду с Пољацима једно. По несрећп морао је дух јединства н пријатељства у последње време охладнети, јер Лпт. помишљају на одвајање. заборављајући да они за свој опстанак треба Пољској да захвале. Пољацн су Лнгавству поднглн трајан споменнк: Мицкјевић, Крашевски, Кондратовић беху међу Пољацпма апостоли Лптавства“. Одговара пм се: „Ми смо Пољацима далн Мицкјевића и Крашевског. Литавска .је постигла неку културу још у време кад јој у Пољској није било ни трага. Лптавскп Јагјелони дигли су углед Пољској.“ Полптпка попољачавања ие иалазн међу Литавцима одзива, а то је Т.-у потпуно разумљиво: Пољаци су националнп непрнјатељи Лнтавцпма. Балти пмају старију културу. Пољацн су Лптавству поткопали слободу, самосталност н право п постепено га уништпли; онп су у прве две деобе прво уступалп литавске провиицпје, онп и.данас кажу отворено: „Помозпте нам само васпоставпти Нољску, па ћете и ви сметп припасти њој, смећете такође п своје лутеранство п православ.ље ироменитп у католиштво, п вашу балтичку народност жртвовати нашрј. Ради бпсте сачувати матерњп језпк? Па — с-ве је у Божјој руци!" Отуда онда Лптавци радије опраштају „80(»о рубаља плате на уништавање Л птавства" гувернеру у Вилни него иољацима тпх речи. Нема међу њима пацноналпста Лптавца који бн озбиљно држао с Иољацпма. II ако су неке немирне главе 1868 учествовале у устанку, то није било из неке љубави према Пољацпма, много још и горим угнетачима њиховим, него нз урођене тежље за слободом. Пољска госпоштпна у Вилни и Ковну тврдн се у велике презпрањем сврјим Литаваца сељака да међу њима не дође до прпјател>ства п јединства. Па то Литавцн немају никакве воље за нолитнчком самосталношћу? Не! У Европи не, алп можда у Америцп. Пдеал сваком младом Литавцу .је Амерпка. Треба чнтати новелу лнтавског песника Кетогакљ-а „Америке на пушпицама" (А. ш ГКнтћапн), па да се добпје појам о тој тежн.и њиховој: Живело исељавање! Напред, све наиред у области канадскпх језера! Тамо има много друштава, велпких новина, богате литературе, ничу драме, новеле п песме, и смеју се штампатн. Један Лптавац ту мислн: Шта лп ће рећп Европа кад се једног дана