Delo

БАЛТП II СЛОВЕНИ У НКМАЧКО.1 199 пз народне мешавпне у Јужној Канади пздвоји, ноднгне нова бурска држава: Литавска у Америци, без погрешака оног етарог краљевства?! Пстина: без краља, можда терпторцја Здруженнх Држава, алп гек држава! — То су безопасни сновп о будућностп, којп Пруску неће стати ништа. Овде се мисли само на духовни и привредни напредак народнп. ОапкаШав, \Уо1оп82е\ункц Јпуклецјсг и сви др. тражили су само подизање школа, опште образовање, побољшање земљорадње и заната. Ако тога не пруже државне школе, оснпвају се прнватне, ако им црква није довољно национална, моле се у скуповпма, граде секте, којих можда нигде нема толпко као у пруеко.ј Лптавцјн. Па шта онда хоће прускп Литавци особено, самостално, своје? Једна им је жеља: Не дирајте нам у матерњн језик! Хоће да се у почетним разредима народних школа предаје вера на литавском, осталп предмети постепено на немачком. Понемчавање напредује. III Лети (Кури). Окп 853 налази се првн нут име Кура (Соп) у Житију св. Анзгара (V. *. Апз^ап). Често их помнње у ноч. XIII в. летскп свештеник Хајнрих као Спгопев и ирича о њиховој земљи, која се простирала од Ришког Залива до северног врха Курског Затона. На лакнм чуновима доппрали су гусарећи до Данске. Око 1230 похришћанпше се, али врло радо оставише нову веру и пристадоше у општи побалћански устанак протнв Н. Реда под лнтавскнм краљем Мпндовом. Народно пме Ливи, које с почетка означаваше Курима еуседнп п сроднн народ, обухвата од 16. в. оба ова народа фпнског, не балтнчког (не летолитавског) порекла. По пменпма три финска народа (Кури, Лнви, Ести) дато је име трима јужнпм провпнцпјама на Балтику, чију обалу они заузимаху северно од Мемела. Ести су с-е одржали нешто још у сев. Лифландији и Естландији, остацп Лива живе на песковиту шумама и барама ограничену жалу Ришког Залива (код Вошевиав-а). Г. 1881 бпло пх .је у 14 села 3562 главе. Само се међу собом служе ливскпм нначе, уцркви, летским. Ести са полуострва бмогће живо саоораћају с домеснашким Ливима а зову их Курима, за разлику од Лета што су нза њих. Тако бп овн Ливп бпли остаци старих, фпнских Кура, што је лако могућно. Лети у Шварцорту (на К. Рату) зову себе Кпгвешкл за разлику од Курланђана (Кпгветшкл). Финскн Кури постепено су се потиуно полетили, од језика њихова остало је осем некнх пмена још десетак речн.