Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 209 брао све. II онп тамо, у Новом Саду, пред којима је на оцени било, нису кадри били у траг ући него досудише .још и награду, а он да нањуши све!... Није могућно! Па узе опет из ћошка згужвано писмо и стаде поново читати. II што је више читао све је више увиђао да Петар збиља има конце у рукама. Нарочито му паде на ум поглед његов при растанку данашњем и онај узвик: „Жестоко ћу да похвалим: алал ти вера! Збогом!“ — Јесте, јесте! Он зна нешто. Само да ми је знати у колико је ушао у ствар!... Та који ми је ђаво те сам ускнпио овако! Мир, Сретене! Борба није лака ствар, а нарочито није онда кад те тако ухвате. Треба бити дрзак, па и кад те оборе на земљу и клекну на прса, довикнути им: ха! шта ћете сад несрећннци! То спасава, и скоро увек спасава. Спусти писмо на сто, скиде горњу хаљину, извади дувањару, направи и запали цигарету па се завали на диван. Отвори своју записницу и ноче читати правила за жпвот која је сам за се напнсао. Прочптав неколико пута баци записницу на сто рекавши: — Само да то ннје све тако на један пут. Као да су се договорили сви су једновремено скочили на ме. Шеф ме не гледа добро, боји се ривалства; досадашњи друговн устали на ноге јуначке да поделе Косово са мном; сад опет п овај. Онај ми стаје карнјери на пут, они око Работннка убијају ми углед друштвени, а овај шмокљан ето хоће да ми окаља и ово мало књижевног имена. Дакле борба на свима тачкама, и свуда треба стићн. Уједанпут не могу бити на свнма местима, али морам чувати свој положај да не би ко провалио брешу. Дакле да смислим нешто, да добијем у времену, управо да направим оно што војници зову: ратни план. II мислио је, дуго је мислио. Пола ноћи беше превалило кад се он диже с дивана. Зовну момка и посла га по свога старог пријатеља и друга Милана. — Наћи ћеш га код „Коларца“. Он не иде кући пре два сахата. Изазовп га и шани му да га ја зовем да одмах с тобом дође. Кад момак оде, он стаде нервозно шетатп по соби. План, који је склоппо, свиђао му се. — Шефа се не бојим. Г-ђа Станићка ми јамчи за мој успех. Ако ускочим у Двор, онда ми је он безопасан, зависиће он од