Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 211 — Збиља, шта је то тамо између тебе и оних око Работника? Нпсмо се виђали неколико дана, а чујем много штошта. — Не слажемо се. Они су некако, брате, чудновати људи. Њима ништа ннје свето. Ја се нисам могао сложити у многпм •стварима и — одступио сам. — Много те грде. — То не марим. Него спремају, како чујем, читаве нападе на ме. Милан се насмеја. — Ту ће се лепо провести! — рече. — II ја се надам. Само ми је засад потребна та критика. — Она ће бити. Ја сам мпслио и сам да напишем нешто, али сам хтео да се најпре разговоримо. — Напиши ти како знаш. Ја нећу да утичем. Мени је стало само за тим да други лист пре Работника проговори. — Онда може само у Прозорју. — Врло добро. И боље! Подај тамо. — Онда сад идем да напишем: како бпх сутра рано могао дати рукопис. — Замоли уредника, г. Мнјата, и од моје стране. — Не треба. примиће он врло радо сваки мој рад, нарочито кад се ствар тиче какве новине у књижевности. Милан се диже и поздрави, а он узе светњак са стола да га испрати. Кад Милан оде, он се врати у собу, сиусти светњак на сто, па стаде трљатп руке. — Овај ће хвалити, насигурно хвалити. Ја ћу онда изићи с одговором и казати како .је ту моја улога врло скромна. Ја сам ту радио као научник: снстематизирао сам, и средио, и допунио унеколико оно што су другп радннци на томе пољу радили, исто онако као што раде и други научници. То ће већ ослабитн ударац Петров. А кад ми ово прође, у будуће ћу гледати да не морам стрепити од сваког шмокљана... После два дана читала је београдска читалачка публика у Прозорју читаву епопеју која је славила најновију појаву у књижевности: Медицина у Срба и њенога писца, Ту се хвалило знање, труд, марљивост и вештина младога доктора п изјављивала нада да он на томе неће застати него да ће свом снагом прегнутн да што внше користн својој Отаџбинн и народу коме је и данас дика и понос,