Delo

212 Д Е Л 0 Сретен се смејао у души. Али је говорио: — Претерао је критичар. Хвала не припада баш самом мени, има ту још трудбеника и ја ћу то изјавитп. Работник је донео само ово неколико редака: „Изишла је из штампе нова књига Народна Медицина у Срба од Д-ра Сретена Срећковпћа. Наградила Матица Српска 0 овој књижици која има 39 листа проговорпћемо у идућем броју. Господина доктора питамо само да нам одговори: Да ли је он сам прикупио тај материјал? После његовог одговора ми ћемо рећн своју реч н рећи ћемо искрено. Надамо се да ће се, г. доктор пожуритп са одговором. Петар Николић“ XVII. Ирочитавши ово пзазивање Работниково, он седе и одговори на похвалу Миланову у Прозорју. Трудио се свим силама да му одговор буде „мудар“. Прво је објаснио шта је наука: како то није дело поезпје, где човек може пустити машти на вољу да она ствара; пего је наука дело труда, студије н проучавања. Она много захтева, она захтева да човек проучи све што је на којој грани њеној урађено, па тек на постављеном темељу да зида и да ствара. Објаенпвши то он прелази на своје дело и говори о њему; скромно вели да .је оно дело труда и струдије, да је он проучавао све што је код нас на томе пољу рађено и урађено, да је то све прибрао и систематпзирао. II ако нрпзнаје да је то трудан п великп посао, ипак благо одбацује комплименте Миланове; признаје да још није заслужно еполете генералске у науци, него .је радио на тој великој њиви као прост редов. Пажљиво прочита неколнко пута тај сво.ј састав; премери добро сваку реч, чувајући се да се макар између редова не назре какав страх или плашња; избегавајућн жучност хтео је да буде п скроман и достојанствен. — Тако; ово је добро — рече задовољно. II седе поново те преписа на чисто, па концепт стави у фиоку, а препис с једним писмом посла уреднику Правде молећп га да то одштампа. Стало му је било много за тим да н