Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 218 тај његов одговор угледа света пре него што критика у Работнику изиђе, зато је и изабрао Правду, лист који тек што беше покренут. Нехотично је избегавао и друштво и разговоре нзговара.јућп се силним послом у болнпци и великом праксом коју је заиста имао. Једино је одлазио г-ђи Станићкп и проводио у Јеличином друштву по један сахат трудећи се да се покаже ведар и весео. — Докторе — рече му г-ђа Станпћка — изгледа ми да ћу вас скоро моћи поздравнтн аванзманом. Данас сам добила веома повољне гласове. Синоћ је Господар о вама говорио и расположен је нотпуно да вас прими за свога лекара. Ја сам већ учинила шта дал>е треба. Он скочи и пољуби ,је у руку. — Чекајте док се ствар сврши. Ствар је у добрим рукама и ја чекам; а за доказ, евог нећу о томе више говорити. II збиља окрете разговор на друге ствари. Г-ђа Станићка рече како је читала критику у Прозорју н како јој се веома допала. Он рече како је критичар мало иретерао и поче говорити у смислу своје изјаве; чак рече: да је тако нешто п изјавио. — Докторе, убиће вас скромноет! — рече г-ђа Станићка. — То је исто толико грех колико и дрскост! — Немојте ми ви тако говорити, ви коју стављам у пдеалне створове Божје! — рече јој он тобож узбуђено. Она га убеђиваше да је на погрешном путу; рече му да ради, али нека свој рад не поднпштава. — Будите ви добар н честнт човек, али немојте никад рећи да то нисте, јер грешите према себи. Кажу да вам се у Работнику спремају. Па добро; оставнте њима да вам то кажу, али ви не смете, јер не чпните право! Сутрадан изиђе његова пзјава. Многп је прочиташе нохваљујући скромност пишчеву. — Редак човек, и има перо! — рекоше. Други махаху главом. У том изиђе и Работнпк. Као гром да је ударио, тако је чланак о делу Народна медицина у Срба поразио многе. Критичар овако велп: