Delo

■214 Д Е Л 0 „Нисам ни лекар нп медицинар да бпх могао дело с медицинске стране претресати, него ћу се само задржати на његовој књижевној вредности. Мени се чини да није баш на своме месту што г. Д-р Сретеп онако, потезом пера вели, да су скупљени обичаји народнн: нриче, пословице н песме, ако не једнаке вредности са народном медицином, оно заиста мање! Ово нпко доказати не може. Узмите само у рачун оне последице које имамо од скупљеннх песама и обнчаја — шта су оне учиниле за чистоћу језика српског. Зар нису нас песме п обичаји ослободили оннх „славеносерпскпх** окова? Најзад и према успомени Вуковој н онпх других вреднпх радника, који целога живота неуморно радише на скупљању тих народних драгоцености, није требао ннсац тако олако да пх брише. Да ви знате како је тешко купнтп по народу умотворине и његове обичаје, вп бн сасвим друкчије говорплн о свима оннма, ко.јп мучећи се износе нам из народа на лепој хартији оно, што би ваљда без њихове руке пропало. I'. писац сам признаје „да би ваљало покуппти по народу“ све обнчаје о лечењу и уопште о медицини; на колико је он сам таквих обнчаја скупио? Признаће да без тпх обичаја није могуће писатн народну медицину. Ниједно дело народно не сме се иисатп по своме ћефу. Гве што је из народа мора остати народно, то јест онако како народ схваћа п разуме — јер иначе, није народно. С тога ваљда, да би и народна медицина била огледало народно, г. писац прикунио је у својој брошури већпном народне умотворнне, алн, па жалост, не оне које је сам скупио, но које су другп људи мучећи се нашли. Ово је заиста жалосно, да један млад књижевник гако далеко сме да забаса, особито да сме туђе умотворнне као ево.је да продаје. Кад би знао г. Д-р Срећковић шта је муке, шта зноја, шта болести н патње стала г. Милићевића његова збирка народних обичаја у V књ. XXII св. „Гласника": Живот Срба сел>ака од колевке до мотнке из кога је г. Д-р Срећковић 4 листа и словом велим: четири листа извадио и дао прештампати не помињући да је то прештампано! Да он зна колико се Јукић мучио само за оних пет правилаца о уједу змије, фрењаку, пришту, сврабу и зубобољи, која је г. Д-р Срећковић прештампавајући иагрдио, не казујући нигде да је то од слова до слова прештампано!