Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАГЈШЈА 447 лагања прерађен је потпуео н део текст ; а да би се лакше нашлп предмети шго се обрађују и помињу у тексту и напоменама, састављен је поред прегледа садржаја и азбучни регистар. Грезелова прерада била је напредак у стручној књнжевности са постављеном задаћом. Ну кад је ваљало дати и пово издање овога дела, увидело се, да су напреци на пољу науке о библиотекарству за последњу деценију били тако знатни, да се дело морало са свим прерадити не само стварно, по садржини, већ и с Формалне стране. Нотребан је био рад од неколико година, да се обилна грађа прегледа, уреди п обради. На тај начпн постало је ново дело Грезлово, чији натпис горе нстакосмо, које је изашло из граница „Оспова“ и постало ручна књига за науку о библиотекама. Дело је ово, у самосталном издању исте и.здавачке књижаре Веберове у Лајпцигу, изашло пре краткога времена (предговор му је датиран у мају ове године) у врло лепој и укусној опреми. Распоред и подела у овом делу иста је као и у пшпчевим споменутим ,Основима“ (Стгипски^е), само што су напомене, које су, као што рекосмо, у „Основима“ биле на крају књиге, сада стављене под сам текст, умножене и тако допуњене, да се ту може наћи сва литература о предмету што се у тексту расправља: само су већи екскурси на крају књиге у додатку, после чега долазе допуне и, на завршетку, регистар. II обимом својим Грезлова је књига знатно измакла од својих претходница. Док треће издање Иецхолтова дела (оно нам је при руцп) имаде 231 страну а Грезлова прерада 424 стране у познатом Формату Веберових „Катехисама“, дотле нови Грезелов „Напс11шсћ“ броји 583 стране већега Формата. Не само бројем но и лепом израдом слика одлнкује се ово дело од ранијих. У Нецхолта је 17 слика са 15 таблица; у Грезловој преради имадс 33 слике са 11 таблица; а ово дело красе 125 слика и 22 таблице. Нарочпто су лепе слике зграда са плановима многих модсрних библиотека у старом и новом свету. Израда ових слика, као и цела опрема књиге, веома је ваљана, за што јамчи и име Веберове издавачке књижарнице. Мислимо, да је излишно речима препоручнвати ово дело, кад се оно самим собом најбоље препоручује. За свакога онога, који хоће да се упозна са савременим стањем науке о библиотекарству неизбежно је потребно Грезелова књига, у којој ће наћн расправљено, са упућивањем на литературу, свако теориско нптање н