Delo

448 Д Е Л 0 лепо и јасно исказано упуство за сваки посао, који долази у круг рада библиотекарева. А да би српске читаоце што боље упозналн са Грезеловим делом, ми ћемо овде опширније изнети садржај његов, задржавајући се, према важности и потреби, негде дуже а негде краће, тако да ће то бити извод из целокупног дела, који, надамо се, иикако не може бити на одмет нашој књижевности, у којој је тако мало, готово рећи ннкако, било говора о питањима, тако разноврсннм и тако многобројним, из простране области науке о библиотекама, за коју се могу ннтересовати не само стручњаци већ и шири круг пријатеља како научних и школскнх библиотека, тако н библиотека зл парод. 1. Књнга Грезелова нма сем увода још три одељка. Мало доцннје ћемо се вратити на саму ову поделу, а сад одмах да приступимо излагању садржине њене. Предмет је уводу: појам науке о библиотекама. Овде се на нрвом месту расправља о самом нојму библиотека, под којом су речју у старије доба (Помпеј Фест, Јуст Лтшсијс) иа и доцније (Грубер, Штретиновр, Цолер) разумевали већу колнчину књига. Други (као Констанген и Науман) су је сматрали као систематско и с планом уређење и одржавање збирке књига, дакле имали на уму искључиво научну библиотеку, а Иецхолт нарочито наглашавао појам скупљања. Продискутовавши разне деФиницнје, Грезел узима, да под библиотеком треба разумети „збирку књига намештену у цељи јавне или прнватне унотребе.“ После овога се говори о иојму науке о библиотекарству (ВЉИоШек8ЛУ188еп8сћаН), којн је назив прво узео Шретингер (бсћгеШп^ег) у својим делима о библиотекама од 1808.-1829. и 1834. године. II овде има разних деФнниција. Она је систематски уређен скуп знања што се односе непосредно на библиотеку. Ну док јој једнп нроширују обим, као Ајхлер,1 дотле други, и то не мали број њих (на нр. Оскар Мајер), просто одричу науку о библиотекама н рад библиотекарев сматрају само као „праксу научно образована човека 1 Бг. Е. ЕЈсШег, у свом предавању „Ве&гШ ип<1 Аи%а1)еп (1ег ВЉИо{ћеквмдзбепбсћаР" (Лајпциг. 1896.) даје (стр. 17) оваку дефинпцију: „Наука о оиолиотекарству је испитивање литерарних сноменика с обзиром на претходне погодбе н пачпн њнхова постанка, распрострањења п уиотребл>авања“.