Delo

450 Д Е л о у коме су само додаци и допуне заједно са регистром; битна је дакле подеаа на два дела, као што рекосмо. Носле ових разлагања о појму библиотеке и науке о библиотекама, у уводу се још нзноси критички иреглед еписа из науке о библиотекама. На првом се месту нстиче. како у старијим уџбеннцима нема уређеног крнтичног прегледа прилично обилате литературе о библиотекама. Тек у делима Шмпта 1840. и Цолера 1846. годипе прегледана је старија литература; па онда чак после двадесет година II ецхолт у листу Хеиег АпгеГ^ег 1иг ВЉНо&гарћЉ ипс! ВШИоШекбшззепнсћаН за 1864. год. дао је грађу за критичну „ВЉИо1ћеса ћ1ћНо1ћесапа“ од почетка осамнаестога века па до 1863. године. Прелазећи на преглед литературс, иочиње са Немачком, па поменувши дела нз 16., 17. и 18. века, задржава се више на делима из почетка прошлога века. где се сусрећемо са радовима Фр. Еберта. Мартина Штретингера, Данца Христијана Молбеха у немачком преводу Ратјена (врло ва.кано дело са здравим судом и нскуеним погледом), и Шмита. За овим имамо малн али пун садржине спис Едмунда Цолера ГНе ВЉИоГћекшббепзсћаН 1111 Епичбзе (Штутгарт 1846.), за који Пецхолт велн, да је -једна од најзнатнијих појава на по.ку науке о библиотекама“. На десет година поеле Цолерова дела (1856.) нзашло је прво пздање IIецхол гова КаЉсћњпшз Пег ВЉИо1ћекеп1ећге. Нецхол г .је вр.10 заслужан за оиолиограФију, а знатан је његов биолиотекарски рад од 1838. па до 1887., када је дошао у пенсију. Рођен је 25. новсмбра 1812. у Дрезди, где је и умро 17. јануара 1801. године. — Од засебних дела којих је било пеколико после тога, још заслужује да се сиомене Јов. Сајцингера (Зешп^ег) Тћеопе ипП Ргах1б с!ег В1ћИо1ћекб\\ИббепзсћаН (1863). За науку о библиотекарству су у Немачкој ови часописн: Зегарешп, ХеНзсћпН П\г ВЉНо1ћек\\И8бепбсћа1'1, НапИбсћгШепкишГе ишГ аћеге ћтегаШг, који је 1840. год. почео издавати гимнаснски нроФесор и градски биб.шотекар у Лајпцигу Роберт Науман. Пзлазио је до 1870. године. — АпгеЦцег 1'иг ћ 11 ега 1 иг с1ег Шћио1ћек\\'188епбс ћа1Ч и Хеиег АихеI^ег 1‘иг ШћПо§гар ћ 1 е и п с! В1 ћ П о 1 ћ е к\у 1 б з е п з с ћ а 11 који је 45 година излазио иод неуморном редакцијом Јулица Пецхолта, ко.ји се 1884. год. повукао зоог етарости, а часоиис је после двс године (1886.) нрестао. — Сеп1га1ћ1а11 1пг В1ћПо1ћекб\\'езбеп, који су уз сарадњу многпх стручњака иочели уређиватп 0. Хартвиг иК. Шулц, иа је после три године уредништво прешло само на првога, ужива наклоност стручњачке пуо.шке још и данас. Од 1888. год. доносн и