Delo

КРНТИКА II БПБЛИОГРЛфПЈА 449 на једном одређеном пољу.“ По Грезелу ваља науку о књизи одвојити од науке о библиотеци, н науку о књизи и пиеању етавити у област наука помоћних науци о библиотеци. А наука о библиотекарству (В1Мш1ћекзшбзеп8ећаН) делн се на науку о библиотекама (ВЉПо1ћекз1ећге) ипознавање библиотека (ВПзћоПшкзкппс1е), од којих прва у опште иосматра библиотеку а друга нарочито имаде пред очима одређене иређашње или садашње збирке књига. Друга дакле чини емпириски (историски) а прва априористички део науке о библиотекарству. Оба ова дела подједнако стоје један према другом. За познавање библнотека могао би се од прилике дати овај образац: I. Увод. Литерарни поглед. КласиФикација библиотека (Народне, обласне, градске одн. библиотеке за народ. Университетскс и школске библиотеке. Специјалне библиотеке). II. Историја и статистика јавних библиотека. 1. у појединим временима (у старом, средњем и новом веку), 2. у појединим земљама. III. Историја и етатистика приватних библиотека. IV. БиограФије библиотекара и оснивача јавних и приватних збирака књига. Раније, па и код Пецхолта, наука о библиотекама обично је дељена на два тачно одвојена дела: на науку о уређењу и науку о управљању библиотека. Први део, према том, има посла са оснивањем библиогеке, набавком, поиисивањем н намештањем књига; а наука о управљању има најпре одељак о службеном персоналу, па онда о чувању и одржавању библиотеке и, напоелетку, у употребљавању њеном. Ну ова подела не одговара пракси, јер се оснивање и управљање не могу одвојити једно од другог, пошто у ствари управљање настаје одмах са оснивањем библиотеке и непрестано траје, док се она не уреди, а све појединости уређења, као иописивање, намештање и нумерисање књига, исто су тако ствар управљања као и давање књига на читање и увећавање збирке књига. Из ових је разлога Грезел одбацио ту поделу још у ирвој преради Пецхолтове књиге и науку о библиотекама (ВЉПо1ћекз1ећге) поделио надвадела: на науку о згради, службеницима и средствима библиотеке и на науку о књигама с погледом на њихово уређење, повећавање њиховог броја и њихову употребу. Ова подела одговара стварним прилнкама и под њу се могу лако подвести и у јединству изложитн сва пнтања што се тичу науке о библиотекама, а да теорија и нракса не дођу у сукоб. У Грезеловој књизи уз та два одељка долази и трећи,