Delo

56 Д Е Л 0 земљу којује избацивао. Седе, прекрсти ноге, добро с-е намести и, спустив мотпку међу ноге. пошто још једном очисти прсте, поче да савпја. Гледао сам га. II он ме је гледао. II то мирно, доброћудно, с оним истим насмејаним изразом на лицу. — Па како си? Де, причај кад сн дошао? Зашта сп дошао? Шта радиш овде? — Па добро! II то само на оно прво пптање одговорп а она остала, као да није нн чуо. — Па шта радиш сада? — Бто, заграђујем. — II показа мн главом на њпву. — Твоју. — А не. Газдину. А моје, п што беше, све се продаде. Сад ће п кућа. — Како кућа. Зашта? Тхе, — мирно, доброћудно п као багателишућп поче раменима да слеже. — Не ваља. — Па како, деде, кажп ми навалнх кад впдох да иерадо о томе говорп. Непрцјатно му. — Тако, не вава — смејући се п усиљавајућп се да прикрије непрпјатност. — Све не ваља. Нок све. — Како чок? — Тако, п земља впше не ваља. Нп она впше не рађа. II да би ме уверио како све не вал>а. а највпше да не би прпчао о себп, поче да прича о другима, за које је мислио да пх се још сећам. Те онај продао евоју чувену њпву, онај башту, впноград. Други, у дућану, полако сав еспап, сермију, изео, п сад седн у дућану тек да има посла. Онога спн отерао пошто га оженио. Другоме кућа продата за дуг, порез. II све тако. Алп ја ннсам слушао. Гледао сам једнако њега. II, што је најглавније, није ме изненађивао ни његов забатал.енп изглед, похабано, све земљом умрљано одело, нп оно великодушно, доброћудно смејање о бедн, сиротињи, колпко ме је изненадила, не по његовој сназп, он је још био млад, већ по изразу лица п ока, нека као прнјатност, мирноћа што је ту, такав а не друкшн. IIII Знала га је она. Од увекје он биотакав: иапрасит, горд. А нарочито према њој. II то зато, што је мнслно, да она онако богата, јединица у мајке, п лепа, па не само шго хоће да је