Delo

„Ч о К“ 57 впша од свнх својих другарнца, него п од самога њега. II зато је она п била таква. Никад, као што с-у друге нрема онима крје волу, она нрема њему није била: послушна, сва срећна ако он до ње или нгра, нли разговара, гледа је. Нпкад она то не, а камо ли да понашајући се тако према њему, као што .је ред, тпме у исто време обећава да ће му, ако је буде узео, битп жена као што су друге жене: благодарна, срећна што се удала за њега, да ће његова реч за њу бити закон, п као што кажу: „ноге ће да му пере и воду од њих пије...“ А она је знала, бпла уверена да он не би то гражпо. Волео бн је, трунка не бн дао да падне на њу. Али увређена тиме што он само у том њеном понпжењу пред другима, види, њену љубав, а не из саме ње, њених очију, које кад га гледају, издају .је; њене витке, набрекле снаге ко.ја, кад је он близу сва јој узигра те она обамире, дрхти, стрепи, јер зна да кад би је он само дирнуо пала бн. растопнла би се на његовим рукама. II, тиме увређена, за инат никад није хтела да буде као штојеонхтео. II зато ако би он играо до ње, она се чинила као да нцје оп до ње. Гледала би само себе н пазила како ће што лепше да игра. Ако се с њом разговара, она пред њим онако витка, развијених прса, успламтела лица, гледећи га право, а не стидљиво, одговарала 611 му али увек с неким страсним отпором, отпором који је њега дражио, доводио до беса те би он за инат, предсвимаје понизио, јавно наружио, увредпо. II тако су се увек њнхови разговори свршавалн грдњом, срдњом да носле по неколико недеља, а н месецп ни речи не проговоре. Док пх не би опет помирила тетка Таша. А то је била комшика им, нз Катине баште водпо капиџпк у њену кућу. II некако чудна жена. Ма да је била већ у годинама, сина већ великог имала, ипак једнако је била са њима, девојкама. II онако стара, али још крупна, прсата, дружила се, скупљала нх око себе, или она ишла код њих, илп нх к себи звала. За сваку знала кога воли, ишла им на руку. Тако .је и за Кату н Младена знала да се волу. А по њима знала и кад су у свађи. II кад би уграбила прилику а обнчно, кад пос-ле подне с њом седи на капцју почела бн да пх мнри. Онда би почела о њему. А још радије ако он елучајно тад се појавп. прође, оде негде. — Като, ето га, оде негде... Почела бп. — У бестрага нека иде! Планула би Ката. II сетнвши се •свађе, увреде које јој је у ннат нанео. од једа би јој сузе по-