Delo

86 Д Е Л 0 па стаде вући н впкати: „Господине! Господине!“ што је на његову језику звонило „Доподине! Доподпне!“ Две девојчице Евица п Јоасја попеше му се без икакве церемоније на колена док Еђо н Јусјо отворнше пред њим представу. Деца читала пре тога „Освојење Мехике“ н играли су „освојења Мехике.“ Еђо иодиже обрве н руке на више рече ватрено: — Па добро! Ја да будем Кортес, Јузјо нека буде витез на коњу, а шта ћемо ако ни Евпца ни Јоасја не хтедну да буду Монтезума. Онда од тога не може да буде нпшта, .је лн? Ко да буде Монтезума, јер ко ће довесги Мехиханце? — А где с-у Мехпканци? — уиита Полањецкп. — Па то су столице, а и Шпанци су столице — рече Јузјо. — Онда чекајте, .ја ћу да будем Монтезума — дед сад освајајте Мехику! Ту се отпоче читав урнебес. /Кивахност Полањецкога допуиггала му је да се каткад нодетп. Он је давао гакав упорни отпор Кортесу, да Кортес иоче одрнцати право таквом отпору, што ннје било без хисторијског основа, велећи: да .је Монтезума у брзо био надбивен, те нотом мора п он пуститн, да се победи. Монтезума му одговорн да га се то мало тиче н борио се и даље. На тај начнн забава се .још више одужила. Госпођа Бнгјелова не могући дочекатн краја запита мужа: — А како с походом у Кремјењу? Овако као ова сад — одговори флегматпчно Бигјел ноиспревртао све столице па отишао. — Је ли ти казивао што? 0 госпођици нисам га имао кад пптати, али с Павицким се растао да не може горе битн. Хоће да прода своје нримање, којему је залога Кремјењ, нгго ће очнгледно повући за собом потнуно прекидање у односима. — Штета — рече госпођа Бигјелова. За чајем, кад су деца отишла у постељу, узе она просто нспит над Полањецкнм о Марини. — Не знам — одговори јој Полањецки — можда је лепа, можда н нпје! Нпсам иешто размишљао о гом. — То није истина — одговорн му госпођа Бигјелова. — Хајд нека није! Онда .је љунка, лепа н штогод хоћете још. Може се ко у њу заљубити, може се њом оженити, алн моја пога да не прекорачи више преко њихова нрага. Сад ви-