Delo

ТАКО ЈЕ МОРЛЛО ШШГ О II гЈоОрђе (сам). Ђорђе Тако се тешко осећам, па ипак морам да издржим још овај дан, ЈОШ само овај дан. (Седне замишљен, а за тим нагло устане). Морам ићи да јој купим и ону гривну. II мајка ме је њена саветовала да би то био најлепши дар о рођеи-дану. Та јо.ј се гривна особито допала — рекла ми је то једном кад смо пролазили крај излога — то је било још пре два месеца, али .ја сам упамтио. (Седнеопет). Опет новац... а од куд ми? Зар се ја не умем да уставим, сад бар?! Зар .јој морам и то учинити. У осталом то још, нека бар данас буде задовољна, нека би лакше поднела дане којн нам иду у сусрет. То ми неће положај нн отежати ни олакшати. Ево је! III Ђорђе п Јела. Јела (Улази на лена врата у Оогатој јутарњој хаљини. носи у руци једап број модног журнала). Ђорђе Добар дан, Јело, добар дан и срећан тн дан! <Хтео бп да се пољуби са њом но она му само руку пружа). Јела Хвала, Ђорђе, ја сам већ мислила да сп и заборавпо. Ђорђе Зар ја, зар твој дан? Мислим на њ већ месец дана, два месеца. Јела Па ипак си га заборавио. Навикао сн ме да ми сваке године о моме рођен-дану донесеш какав дар а овај дан, двадесет н нет годнна жпвота, у толнко је значајнији, у толико сам богатијп дар очекивала.