Delo

•20 Д Е Л 0 Несторовић (По што је сео, после кратке почпвке при којој се п он осећа у нешодном положају). Ипак, госпођо, вас мора изненаднти мој долазак, моја појава у вашој кући. Јела Нп мало. Имате посла с мојнм мужем. Што бн ме то изненађивало? Несторовић Та да! Но хоћу да кажем сусрет овај, ја му се нисам надао. Јела Живи се људи увек могу срести. Што је то чудно? Несторовић Ппак је чудно. Ево већ пета година, а ми се нисмо срели, сад први пут. Јела Свако је ишао својим путем, а путеви нам се нису укрштали. (Устаје п гледа кроз прозор). Несторовић Тако је! Свако је ишао својим путем, илн уираво, сваког је судбина водила својим путем. Јела (Иронпчно). Судбина?! У осталом да!... (Нервозно ее днже, одлазп до прозора погледа на иоље па се опет вратн). Данас је тако пријатан дан! Несторовић Пријатан, а — збиља, данас је ваш рођен дан, 26-ти март, ваш рођен дан. Видите, то нисам заборавио. Честитам вам. (Устаје да јој ириђе). Јела (Нервозно окреће леђа и тражн иредмет, којим би се забавила). Чудо ми је да Ђорђа нема још?