Delo

ТАКО ЈЕ МОРАЛО БНТН 21 Несторовић Ако вам је непријатно, госпођо, да га са вама у друштву сачекам — ако вас моје присуство узнемирује — ја ћу се удалити. Јела Мој муж је молио да га сачекате, он ће доћи брзо. Несторовић Мени није непријатно да га сачекам... (Седне, разгледа албум п чини подужу иаузу). Збиља, госпођо, кад се већ дала овако добра прилика, прилика какву сам годинама желео, за што ми не би допустили да са вама проговорим реч две, кад знате колико осећам потребу да вам се оправдам. Јела Да се правдате? Шта имате ви мени да се правдате? Несторовић Некада у животу били смо близу; стазе су пам се укрштавале како ви оно рекосте или још боље, стазе наше пђаху упоредо. То беше унраво једна једина стаза којом смо ишлн обоје а кад наиђосмо на раскрсницу, мимоиђосмо се. Ја сам пошао својим путем са уверењем, да сам њиме морао поћи; вн, ви сте пошли својим путем са уверењем да сам свему ја крив. Јела Ах, па то су старе приче, господине, које немају толико вредностп, да би нх требало још кој пут читати. Ја сам одавно већ склопила ту књпгу. Несторовић Допустпте ми бар да преврнем само један, само онај последњи лист. Ви се сећате госпођо, да смо мн некада једнако мислили, једнако желелн, једнако осећали... Јела (Брзо п нервозно). Ја вам нисам допустнла, господпне, да ми о гоме говорнте.