Delo

Л Е Л О Несторовић Нисте, ал’ иемојте ми ни бранити. Саслушајте, па ме осудите, јер до сад сте ме осуђивали несаслушана. Ја сам у вашим очпма црн без своје кривице. Без кривице? Јела Несторовић Ви ваљда не заборављате, госпођо, да сам ја према вама увек био исправан; да сам одржао чак п дату реч... Јела (Ирмшчно). Одржао?! Несторовић Да, јер сам вас и запросио у ваших роднтеља. Јела (Раздражена, ношто ее бори да л' да говори). Вапросно?! Да, запросио али и уценио. Ви који сте поставили услов да вам се новац положи или кварите ствар; ви који сте то и учинили; ви пмате куражн, рачунајући ваљада на време које је од тад протекло, да се на себе позивате. Али... ох, Боже, колико сам се заборавила — ја нећу о томе да говорим, ја не могу допустити да тај разговор продужите. Несторовић Сад га већ морам наставитн; ја морам да исправим ту тешку заблуду која ме толико дуго у вашим очнма терети. Ви знате, госиођо, да сам ја имућан; зар верујете да су неколико хпљада динара могли бити разлог да прегорим оне осећаје према вама којих се нн до данас још нисам ослободио? Други је разлог свему томе бно... Ја нећу да слушам! Јела