Delo

84 Д Е Л 0 дала све оно што је могла дати, те, према томе, да ли је њена експанзивна снага исцрпена. А то исннтати није тешко, јер. поменули смо већ, јачина нронзводње једне земље огледа се најјасније у њеном извозу, а пзвоз Србнје, као земље која је тек у иочетку привредног развића, није комплнкован. У ње нема, и ван сваке је сумње да још за дуго неће ни бити, разноврспнх индустрија, од којпх би се свака могла развијати само под специјалним, често супротним, погодбама. Произвођачка снага Србпје уложеиа је сва у пољопривреду и сточарство, а за њнх није тешко сазнати да лн су у свом развитку дошли до крајњих граница. Уз то, наши сточни н пољопривредни производи нису разноврсни. Десетак међу њима, важпијнх но осталп, чине више од 9До целокуппог извоза, и, према томе, испитатп да ли се и у колико се може очекнватн даљи развитак њнхове производње, значи испитати, у исто време, и вероватност развитка целокупног пзвоза, па дакле и целокунне ироизводње нар. привреде. Ово су наши најглавнији пронзводи: сирово воће, суве шљиве, пекмез, жито, говеда, свиње, перната жнвпна, месо сирово и живина заклана, коже и кудеља. Сирово воће постаје тек последњих година важан пзвозни ироизвод. Извезена вредност у 1901. год. без мало је два пут већа (1,502.000 дин.) но што је била за свих десет година у времену од 1880.—90. год. И штоје главно, извоз воћа не само да није достигао кулминациону тачку (тешко би бпло н замислитн да је за тако кратко време могао достнћн кулмннациону тачку), него се може рећи, да се воће тек сад иочело озбиљно пзвозити. Наш сељак тек местимице почиње да сазнаје колики капитал лежи у његовпм воћњацнма, који га тако мало труда п новца стају. Резултат ће бити много бољи, кад он о томе буде обавештен по целој земљи п кад буде више нажње п разумевања иоклонио неговању свога воћа, а нарочито кад, у овом погледу, најнлоднији крајеви наше отаџбипе буду везанп гвозденим иутем за главне пзвозне станице. Сувих ивљнва билоје 1862. год. нзвезено једва за 300.000 дин.. Од 1880. год. опе ностају врло важним извозним артиклом (1901., која ,је била доста слаба, извезено је за 6,991.000 дпн.; 1900. за 8,003.000 дин.; 1899. за 11,198.000 дин.), а уз то се п прерађене, као пекмез, нзвозе у доста великим количинама (у 1901. год.: 2,441.000 дин.; 1900.: 2,716.000). Год. 1862. пекмез је био за извоз потпуно непознат, а у току нет година, 1880.—85., било је