Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГ0В1ШСКИМ УГОВОРИМА 8б извечепо пекмеза само за 25.000 дин. Да ли је производња шљива за тако кратко време достигла крајњу границу у земљи која је управо створена за неговање воћа, није потребно ни говорити. Поменућемо само, да се и начин сушења непрестано усавршава. и ако наш произвођач још није научио да се служи модерним •сушницама. Све врсте жита имају код нас великог значаја за нзвоз. Али тако није увек било. Год. 1862. било је извезено пшенице само за 96.000 дии., јечма за 25.500, а кукуруза за 64.000. Коликије гигантски нанредак учињен утом погледу најјачису доказ цифре садашњег извоза. У сразмерно слабој 1901. било је нзвезено пшенице за 7,698.000, (1900. за 11,404.000 дин.), кукуруза за 4,259.000 (1900. за 5,771.000 ДИН.), јечма за 1,337.000 (1900. за 1,795.000 Д11Н.); овса за 2,035.000 (1900. за 560.000 дин.). А да је производња жита у стању да се развије још у много већој мери доказује велики простор необрађеног земљишта и крајње несавршен начпн садашњег обрађивања. Нема сумње да ће и успешан рад недавно створенпх земљорадничких задруга и рационалније уређење окружних и среских економнја доноситн у овом погледу све повољнији резултат. Животиње су биле од вајкада главни производ наше извозпе трговпне. Год. 1862. долази на њих 61° о целокупног извоза. Сад је вредност извоза животиња релативно мања, јер је извоз многих других нроизвода појачао, алнје апсолутно много већа. Год. 1901. извоз говеди (волова, крава, бивола и телади) износноје 10,064.000 дин.; (1900.: 12,136.000 дин.; 1899.: 13,442.000 дин.). II свиње су задржале карактер важног извозног артикла. и ако релативно много слабије место заузимају у целокупном нзвозу но пре 20 и више година (год. 186'2. извоз свиња нзносио је 40% целокупног извоза, 1880.: 37%; 1900. непунпх 13%, а у 1901. нешто јаче од 17%). Ну, при том ваља имати на уму да се свиње, као н говеда, нзвозе у последње време све јаче у облику меса н конзерва (1901. за 4,429.000 дин.). Извоз стоке ће се знатно повећатп кад буде више железница, јер баш онн крајеви наше отаџбпне којп највнше производе стоку пнсу везанп гвозденнм путем за главне пзвозне станице. То нарочнто смета јачем извозу свиња, које после ноле дужег пута на друму пзгубе један део своје тежине. Збогтога се на нр. оннма из источне Србије, где се свиње могу, тако рећи, неограннчено производити, не рентира да нх извозе. Кад се. уз то, наш сељак буде з*