Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА 37 Кудељу нисмо уврстили међу наше најважније производе с тога што је њен извоз већ достигао велику вредност (1901. нзвезено је само за 315.000 дин.), већ поглавито с тога, што .је тнена производња, више можда но производња пкојег другог артикла, у стању да се нагло развија. Стручњаци тврде да су клима и земљиште Србије изванредно повољнп за успевање кудеље, тако да се она може не само производити у великој колинини, него да п по својем квалитету може издржати и најјачу утакмицу. И како се сметње које су стајале на пут њено.ј јачој производњи (као недовољност ангажованих капитала) почињу по мало уклањати, врло је вероватно да ће кудеља за доста кратко време постати једним од наших главних пзвозних артикала.1 Према томе, још ијачи развитак производње артикала ко.је смо поменули врло је вероватан, да не речемо спгурап, једно с тога, што ће све јачи промет и све чешћи доднр са страним светом све више будити свест наших произвођача о томе, да се не мора производити само оно што ће се потрошитп у кући. А прода се тек колнко да се плати порез Тг подмире најобичније потребе. Друго, што ће наш произвођач, сељак, јачнм образовањем, а оно продире постепено међу њих, и већом умешношћу, која се у послу добија, умети да извуче још и веће користи од капитала који му је прнрода пружила; и треће, што се почињу постепено уклањати и друге сметње, које не долазе од личпостп произвођача, а коЈе су, међутим, тако јако стајале па пут развитку земаљске производње. (0 сметњама ове последње врсте биће говора мало дал^е). Да би се још боље схватио значај развитка наше спољне трговине, изнећемо упоредне статистичке податке спољннх трговипа двеју, нама сличпих, суседнпх земаља: Румунпје и Бугарске. Блискост ноложаја и релативна једнакост економске снаге ове три земље дају том поређењу особитп интерес. При том ваља имати на уму да је географскн положај Румунпје и Бугарске куд н камо повољннјн за развнтак спољпе трговине. Док смо ми упућенн једпно на Аустро-Угарску, нашп источни суседн имају преко Цриог Мора везу с целнм светом. 1 21 Данска спољна трговина најбоље доказује до које цнфре може да со поине извозна вредност артикала које је Србпја у стан.у та пропзведе у огромним колпчинпма. 2 Због тога аустро-угарска трговпнска полптика ппје за Румуне н Бугаре никад нмала ни приблпжно онолпки значај коликп за пас. Док скор-