Delo

88 Д Е Л 0 Онн не завпсе ни од чијих каприса, а нмајућп јевтнн и директан иут до најглавнпјнх светскнх тржншта, њима је увек била много лакше доћп до повољнпх цена. Осим тога, њихова је железничка мрежа развпјенија но наша (крајем 1889. било је у Румунији 3091 километара, а почетком те нсте годипе у Бугарској 1.267 килом.). А зна се колико вреди јача веза гвоздених путова за економски развнтак једне земље. Бредност нзвоза Србпје, Бугарске и Румуннје за последњих 5 годпна развнјао се овако (у хиљадама): 1896. 1897. 1898. 1899. 1900. Србија 53.390 55.940 56.990 65.740 66.520 Бугарска 108.740 59.790 66.540 53.470 58.980 Румунија 324.180 224.180 283.180 149.120 280.000 Пз овнх се података видн да је извоз из Србије последњих година стално напредовао, док је румунски и бугарски извоз опао. II што је јошглавније, нашн суседн пемају тако повољних изгледа у будућности као мн. Они могу имати изванредно повољних година, с нзвозом већим но икад до сада, али је мало вероватно, да ће тим годинама бити обележен сталан економски напредак. Љнхова извозна снага копцентрисана је готово сва у једној врсти робе, у житу (у Румунији жпто и брашно чине више од 4/б, а у Бугарској 3Д целокунног извоза). А производња жита, као што је познато, врло је каприцијозна. За пуним годинама долазе често гладне. Како оспм ње ниједна друга грана нар. привреде ннје јаче развнјена свака рђава жетва повлачи код Румуна п Бугара страховите иоследице: одузима маси становнпштва средства за жнвот, смањује извоз у сразмерама нама ненознатим (1899. спао је извоз Румуније због рђаве жетве од 283 мпл. — у 1898. — па 149 мил.) и доводп у највећи неред државне фннанспје. Несигурност у производњп тако важног артикла не може остатп без утнцаја на прнвреднн развитак земље. Оспм тога, европско жнто данас је сузбпјено на свима важнијим тржиштнма. Неке земље својим минималним царинама чине увоз жита немогућним, а на још слободннм тржи'10 целокупне вредности пашег павоза нде у Аустро-Угарску, Румунија за посмедљнх 10 година ннје пзвозила у Аустро-Угарску ни 25%, а Бугарска IIII 6%. 1 Вал.а узто пматн на уму, да вредност провоза кроз Србију врло мало нзостаје пза румунскога. а да је провоз кроз Бугарску по све незнатан.