Delo

СРБИЈЛ ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМЛ 41 189358.оз°/о 189458.83 „ 189557.38 „ 189658.41 „ 189756.28°/о 189855.88 „ 189959.13 „ 190047.30 „ 1901—57.34° о II што је много важннје, огроман део нашег извоза приморан је да се задржи на аустро-угарским тржшнтима. Од целокупног нашег извоза отншло је у Аустро-Угарску: 1893—88.32% 1897—87.86% 189489.34 „ 189589.зо „ 189685.10 ,, 1898—89.46 189983.27 190085.06 1901—84.67% Ове цифре, које показују да без мало 9Ао целокупног извоза нашег иде у Ауетро-Угарску, значајније су но увозне цифре, једно због своје велпчине, а друго стога што наша тако’потпуна зависност према Аустро-Угарској долази отуда, што је њом, тако рећи, монополисана куповина свега што из Србије изиђе. Држећи у својим рукама наш извоз из кога црпемо животну снагу своју, Аустро-Угарска се учинила неопходно потребном за наш народни и државни развитак. Довољно је већ познато колико смо <3или због тога сиутани у извођењу својих нривредних, па и политичких задатака. А да бнсмо се ослободилп тих тако тесних веза које нам не дају ни дисати слободно, свеколпка наша трговинска политика треба да буде управљена на то, да се извозу отворе нови изласци, нова тржишта, ван Аустро-Угарске. Рад на еманциповању нашег извоза био је до сада знатноотежан трговинским уговорима, у којнма јесве било удешено с цнљемда се српскн пронзводи задрже уобиму аустро-угарске монархије. У осталом, у том ногледу нису имали никаквих илузнја нн онн којп су 1892. г. воднлн у Бечу нреговоре у нме српске државе. „За нових једанаест година, велп г. Мнловановић, Србија је, гоњена својим неодолшвнм животннм потребама, пропрекоморскнх земаља. Оспм тога. п за ону робу која се у Лустро-Угарској само задржп пеко време, па се одмах реексиедује. нлн која иде иреко Фнјуме за даља тржпшта. забележено је да се пзвозп у Аустро-Угарску. п ако то нпје у стварп. Прп свем том. горњн иодаци довољно су тачни да ириближно означе колпкп део своје спољне трговппе Србнја обавља са АустроУгарском .