Delo

42 Д Е Л 0 дужнла васалске економске односе према Аустро-Угарској.‘а Али се сва кривица аа то, парочнто крај овако искреног примања, не може ставити на терет нашнх тадашњих делегата. Њихова слобода кретања била \е нотпуно ограничена, пошто се у Србпји, све до дана кад је ваљало закључпватп трговинске уговоре,нпје апсолутно ншнта ураднло да се смањп њена економска зависност ирема Аустро-Угарској. А та се зависност могла смањити, н ако ми нисмо у стању да водимо самосталну трговпнску полптпку. Ми ћемо, пстина, екопомски увек бити зависни од некога, алн није с.веједно од кога ћемо зависити, н да ли од једне илп од више земаља. II да се до 1892. год. радило иа томе, да напги производи нађу себи излаза ван Аустро-Угарске, наша би зависност била према овој последњој у толико смањена. А то је главно. Тим бн наш положај бно измењен, и ако бисмо услед тога долазили у све већу зависност према другим земљама, на пр. према Немачкој. Та бн нзмена била у нашу корист, једно с тога што се подељен терет лакше подпоси, а друго, што ни једна друга спла нема, нити може пмати у истој мерн оних политичких аспирација којима је Аустро-Угарска нрожмала трговинске уговоре закључене са Србијом. Да ли у том ногледу стојимо боље сад, пред новим трговинским уговорнма? Да ли је од 1897. год. урађено што да се смањи наша економска зависност ирема Аустро-Угарској, како бисмо у преговорима који нредстоје могли истаћи захтеве који бн одговаралп само нашим интересима? Пзнети статистички податци показују известан папредак. Процентуална вредност нашег извоза у Аустро-Угарску опала је нешто чоследњих годнна. А то опадање, ма како незнатно било, утешно је у толико, што оно нпје производ какве случајности, већје, као што ћемо видети, створено извеснпм новим погодбама под којима су се у нас производња и трговина почеле развијати. Наше се еманцицовање не може ни остварнти веома брзо. Немајући непосредна додира ни с каквим другим потрошачем наших аграрних производа, нити наслона иа море, којим би тн производи отишли без великпх подвозних трошкова на дал>а, бол.а тржишта, ми смо већ самим географским ноложајем прннуђени да свој извоз ншљемо у Аустро-Угарску. II та ће зом.ља остати увек веома важном за нашу спол.ну трговину. Уз 11 Ор. с-Ц., стр. 191.