Delo

40 Д Е Л 0 вотне енаге која је еама од себе пробила. Управо, том се наглом иривредном развптку пма једино и захвалити што огромне погрешке које је држава до сада чинила нису земљу сасвнм упронастиле. Колико бн, међутим, било срећнпје, да је и држава од своје стране, колико толпко, помогла да се народна привреда унапреди! Какав би до сада био већ постигнут резултат да на пр. имамо разгранатију железничку мрежу. Ова коју сад нмамо посве је недовољна, па и њу нисмо саградили с каквим особнтим планом, већ само зато што смо били принуђенн да је саградимо. А Бугари, чијн извоз иде за 2/з водом, нмали су ночетком 1899. год. 1,267 километара железница, и ако 5 година раније, 1894., нпсу имали ни пуннх 530 кнлом. (Па опет они имају много мање државнога дуга но ми). С оног другог гледишта, полнтичко-економског, резултат уговорног стања створеног 1892. није врло повољан заСрбију.1 II Аустро-Угарска .је успела у намери да највећи део наше спољне трговине задржи у својим рукама, и да нас тако доведе у потпуну економску зависност према себп. По званичним статистпчким подацима2 од целокупног увоза у Србију долази на АустроУгарску, за носледњпх десет година: 1 Кроз оба досадашња грговипска уговора Аустро-Угарска је, као што смо впде.ш, успела да по волш нзведе свој полптпчко-економскн план. Србпја јој у томе пз помепутпх узрока ппје могла чппптп ппкакве сметње. П<> несрећп, год. 1881., епохалној у нсторији спољне трговнне независпе Србпје. јер су тада у главпом утврђенп план п оквпр којпх ће се наши трговппскн уговори држатп још за дуго годпна, бпло је п два спецнјална узрока, којп су српској владп још потпунпјс спуталп слободу кретања. Један од тих узрока бпоје у чл. XXXVII. берлпнског уговора, по коме је бнло предвпђепо да „до закључења нових споразума у Србпјп се неће пп у чем мењати садашње иогодбе трговпнских односа Кнежевпне са страним земљама." (Јизсрба 1а сопс1из1оп <1е поил еаих аггап§егаеп1з, пеп пе зега сћапде еп ЗегМе аих сопЈШопз ас!ие11ез Јез ге1абопз соттегсЈа1ез (1е 1а Рппсчрагиб алес 1ез рауз еЦап^егз.) Овпм чланом бн.та су окрњена суверена ирава пове незавпспе државе. II Србија је морала похитати са закључењем трговпнскпх уговора да бп, ма н по цену прпвреднпх уступака, што прс уннштнла н носледњн траг пређашњега ваеалства. II уговор од ——ђ 1880., у коме су Ппглеској учпњепп доста велпкн уступцн. утпцао је с чнсто екопомског гледпшта врло неповол.но па уговор закључен годину дана доцније с Аустро-Угарском. Суседна мопархија. имајућп за наш нзвоз несравњено всћу важпост по Ипглеска, тражила ,је за себе још и веће уступке. 2 Ови подацн о велпчинп наше трговпне са Аустро-Угарском пису сасвнм тачнн, јер знатан део робе (као на пр. колоннјална) за коју .је забележено да долази пз Аустро-Угарске, долази у стварн нз давпх, ноглавпто