Delo

СРЕИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА то, у току година наши су трговци стекли навике, које врло јако отежавају наше еманциповање. Налазећи купце тако близу, њима ни.је бпло никад нотребно да се брину како ће испунпти осетне празнпне у својем образовању. Абезјачег образовања није могућно испитати погодбе далшх тржишта, нн постићи сталну везу ван Аустро-Угарске. Међутим, Аустро-Угарска није никад била главни потрошач наших производа. За највећи део она служи само као посредник, купује од нас да препрода Немачкој. А за то посредовање умеју наши суседи да извуку добру корист. С тога ннје тешко разумети зашто српски извозницн гледају да се ослободе тако скупих посредника. Али у томе није лако успети. Непосредном извозу у Немачку смета на првом месту сам облик наше робе; она, онаква какву је извозимо, не одговара укусу н потребама западних потрошача. Њу тек треба припремнти за продају, у чему наши трговци још нису довољно вешти, а у Пешти и Бечу знају тај носао врло добро. Ну, због све чешћих трговинских односа са западом и све већег образовања наших извозника, учињен је у том ногледу у последње време пзвестан напредак. (Отуда се и могао наш пзвоз у Аустро-Угарску у последње време нешто смањити). Сирово се воће боље бере и пакује, шљиве се боље суше, а крај сувих шљива и пекмез постаје важан извознн артикал, и т.д. Осим тога, за неке наше пронзводе пут до Немачке врло је далек н скуп. Тако на пр. са живом стоком не рентира се ићи даље од Пеште н Беча. Јачем напредовању сточне трговнне сметала је и велика несигурност, јер је граница због страха од заразе врло често затварана. Да би се овој врсти наших производа осигурала п даља тржишта п да би се избегли мало иријатељски поступцп наших севернпх суседа, требало је у самој земљп предузетн онај посао којп се обично ради у Пешти. Тамо се наша стока коље, па тек у облику свежег меса или конзерва ноново нзвозн. Можда бн се још дуго натезало с предузећем тога посла у земљи, да нам није изненадно затварање граннце у 1895.—96. отворило очп. Од тога доба створено је неколико кланица, а у последње време почињу се отварати врлоозбиљнафабрнчка предузећа запрераду меса. (1901. извезено је сировог меса и заклане живнне у вредности од 5,642.000 дпн. док је у току иунпх 15 годнна, 1880.—95., било пзвезено само за 2,440.000 дпн.). Према величинп кашггала уложених у та предузећа и према обвезама које су н.нховн сопствеинцп