Delo

226 Д Е Л 0 Самосвојност не може се огледати у засебним знањима, јер позптивна знања могу бити само једна за све, али зато она задржава себп право да општа знања употребљава на свој начин, за своје засебне задаће и потребе; задржава себи, даље, право да има н казује своје властите погледе о свима људским стварима и сваком поретку, да одређује односе људи према људима или нрема богу, и да својим иогледима прибавља важност на својој земљи, у својој кући. Словенн се разликују од осталих јевропских народа самосвојном снагом, која није могла бити убнјена ни у онпм Словешша, који су највише били изложени утпцајима непријатељским, за њихово самосвојно развпјање, утицајима, који су често пута јачп од Словена, па их савлађују. Снага словенске самосвојности то је оно, што чини те су западни Словени у политици за самоуправу и федерацпју, савез, и та би црта у њима остала и онда, кад бп изгубили свој народни говор. Ова је снага оно, што је западним Словенима отпорна полуга у дугој, вековној борби, која је много пута заморна али неизбежна, за народнн језнк, који за народну самосвојност има двојаки значај, пошто је један из главнпх корена њених и њен израз. Хиљадугодишња крсташка војна, сиалишта и инквизицијоне муке не угушише у западним Словенима онај део самосвојне снаге, који даје израза словенској засебности такође и црквенпм формама, или је барем сачувала љубав према њима. Најгоре је у љутим борбама занадног Словенства прошао његов друштвенп смисао, а то је доказ, да је феудализам био између несрећа, које постигоше западно Словенство, она, која је ножем најдубље засекла његово месо. Друштвени смисао западног Словенства не показује ничега својега засебног, нема ннкакве своје засебпе тежње, којом би се хтео одликовати од западњачког шаблона. Друштвенп покрет нашег доба у западном Словенству пстпче се као одлучан, покадшто п фанатпчан иротивник пародне самосвојности. Он сада највише злоунотребљава народнп језпк за то, да бп народу проповедао и навртао идеје, које су попикле негде на другоме месту, и да га задобпја за друштвене реформе, за које су илаиови поникнули у туђпм главама, а намера им је да нодмире иотребе, које су ранпје п осетннје негде осећане. Сви западнословенскп народи сложнп су у томе, да социјално-демократски покрет, донесен у п.мхову домовнну са Запада, п прпмљен овде без пкакве нз-