Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВПНА 227 мене, пма противнародни смер, с тога његови противницн нису саме „ћнфте“. Свакн родољуб мора му бити протнван, пошто мора увндети, да социјално-демократскн покрет смера да норушп последње остатке друштвеног смисла западних Словена, и да нх сасвим подчннн западњачком друштвеном поретку, што је н био циљ феудализму. Због истоветностп циља и истоветног утицаја социјални демократизам исто је тако опасан непрпјатељ Словенству и његовим засебним одликама —и акоје демократски карактер урођен Словенима — као што је био и феудализам, и народнијим се не ће начиннти ако за тумачење својих против народних ндеја узме народне словенске говоре. У овом погледу мора бити попуњено политпчко васпитање западннх словенскнх народа и програми њихових народних политнчара. II нама Чесима недостаје, на жалост, у овом смислу, не само васпитања, но ни довољно свести, па ни разумевања. Људи пз нашег народа, којима нпје нзмакло из вида, да политнчкп рад не може бити трајно успешан без јаснога социјалног нрограма, служе туђим социјалним идејама и долазе намерно или нехотице у непзбежне сукобе са општом струјом народног покрета, која се на шпроко разлива, али има ту ману, што нема сређеног, пздубљеног, одређенога и сталнога кррита за народно соцпјални програм. Што је у Чеха названо народним социјализмом, то је све до сад само збркано нагађање истине. Народни чешкп социјализам не може се подигнути просто тим, што се ндеје н тежње западнога социјалног демократизма остављају без пкакве измене, а прп том се у програм унесе поштовање народног језпка, а ваљада још нешто из програма народних странака. Противнародни утицај социјалног демократизма види се, чим он ступп на словенско земљиште, у суштпни његовој, за снованој у духу који је туђ Словенима, а никако у некој програмској тежњи не дати овоме или ономе народном језику да се развија. Социјални демократи опиру се само томе, да се њиховој борби не скрије прави циљ, и да се не меша с никаквим другим, који по њихову мншљењу ннје важан. Но они могу без штете за своје тежње статн у одбрану народног језика, као што су учинили немачкн социјал-демократи на свом збору 1900., кад су решили да њихови посланицп у државној скупштнни немачке царевине сметају владп у понемчавању Пољака у Познању. Без најмање штете за свој програм социјална демократпја може нз тактичних разлога битп попустљпвпја у питању 15-