Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВИНА 233 мњала да је напредак све што долази са Запада. Чим бп агптатори западњачких друштвених рефорама почелн нападатп на словенску породицу, изазвали бп у мислима својих словенских следбеника силну реакцију, која би била опасна за њнхове планове. Видпте ли, дакле, опет разлику, опет границу између Вапада н словенског Пстока! Запад не може да створи ннкакав поредак, да изнесе никакво мишљење, па да га словенска мисао, ако нпје ограничена или помрачена, слепо и без прнговора нрими за своје. Прост је логични закључак, да они словенски народи, који су у борби с непријатељским Западом највише' удараца добили, нису у нериодима свога умопомрачења имали довољно снаге да се одупру друштвеном поретку западњачком, те су се морали мирпти с њим (а неки су се Словени радо мирили). Али су и ови Словени свакојако, до пред пад своје самосталности и саморадње, морали имати нстоветне или сличне друштвене облнке, и истоветне или сличне мисли о добром друштвеном уређењу, као они Словени, које њихова несрећа није снашла, и којима је можда одузета могућност за више културно развпјање самосталнога друштвеног смисла, само им је он остао сачуван. е/ За социјалну науку друштвени смисао народа мора бити фактор и факт, — фактор као сила која делује и ствара, факт као врело те силе, коме је извор дубоко у народном бићу, а напајају га особине не само у мишљењу и схватању, но и у осећању народа. Социјална наука мора прпзнавати осећање као моћ народне душе, и не сме преко њега прелазити на дневнп ред, већ га мора проучавати, његове особитостп нзноснти, и кад је реч о добром уређењу друштвеном, мора из тога осећања начинитн себи помоћннка, да не би постало протнвник. Ако ли се друштвени смпсао народа развија без обзнра на народно осећање, или се оно намерно презире, доспеће се онамо, где друштво иде само за материјалним користима, само се ради тога организује, да поузданцје добије матернјална успеха, и у томе само види друштвене реформе. Чим смо признали да добре друштвене реформе не треба привезпвати као вараклаисане орахе на божпћње дрвце, но да народно дрво мора бити неговано п оплемењавано, да само рађа плодове; чнм смо прпзналп да се мора имати на уму социјална