Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОБИНА •235 не.ма задруге, но тако исто да је нпје никад нп било. А то не може доказатн нн он, нп ико други. Кад говорпмо о задрузи, не смемо пмати на уму само најужн облик њен, породичну задругу, које се обично и правилно назива кућа, дом, дим, оџак. Овим речпма казује се појам привредне заједнице. Реч „задруга“ може имати н шпрн смнсао, и ако је у Вука Караџића протумачена само као „Напз°-епобзепзсћаК“. Задруга у Срба разуме се управо свако добровољно удружење са заједннчким задатком. (У Чеха у новије доба реч „задруга“ улази у обнчај, у моду, и употребљава се незгодно место чешких речп „сполек“, „сполечност“, „сдружењп“. То је погрешка, које се треба већ једном оставпти.. Пз других словенских говора могу се но потреби узиматн речи, али вазда само у правом значењу њихову. Другојаче не богатимо свој језик, већ га пуннмо којечим). У Црној Гори нестало је породичне задруге, али нпје нестало задружности, која је Црној Горп, и као друштву и као држави, дала уређење. Братства н племена такође су задруге, а читава је Црна Гора једна велика задруга. Тим се Црна Гора не разликује од старе српске државе, чије је друштвено уређење чинило потпуну хармоншу. На гуслама црногорскнм прекинула се најтања струна, кад је породичне задруге нестало, макар да задружни дух влада и сад у уској породици црногорској н показује се у јавнпм односима чланова породице. Све остале струне остале су читаве, па како се онда може рећи, кад на гуслама нема једне струне, да нема свнх осталпх струна, и да никад није ни било читаве справе? У добром државном уређењу све друштвене органпзацпје одговарају једна другој, слпчне су и разликују се велнчнном друштвепога круга, који обухватају. Све су као зделе које је зделар истругао из једнога трупца тако, да се једна у другу уклапа, те све заједно изгледају као труиац пз којега су начпњене. Здела или суд, који држи све остале, то је држава, п судић најмањи, који је начпњен из срца дрвета п чпнн језгро свих осталпх већих судова, то је породица. Овај најунутрашњцјп судић Црне Горе разбио се, и то није корисно за Црну Гору. Где је испало коланце нородичне задруге из црногорског уређења, не може се поуздано казатп, алн се може објаснпти како се п за што се то догодпло. Људп су сматрали јуначку борбу за јединн свој позпв и занат, но пошто нпсу имали ор-