Delo

236 Д Е Л 0 ганпзацпје, подлегли бн својом рођеном кривицом, а не заслугом турском; не бп пх угтропастнли Турци, него потурчењаци. Од како су силом пстребљени потурчењаци Црна Гора органнзовала се врло лагано једно и ио столеће. Тек одлучни кнез Данило приступи у 50-им годинама новој органнзацији, којпје посао са успехом наставно књаз Нпкола. Но може се говорити само о продужењу, нпкако о довршењу посла, јер књаз Нпкола, чија владавина чпни епоху у маленој Црној Горп у сваком другом погледу, није израдно .јасан и одређен социјални програм своје политпке. То му се не може за зло узетн, јер се потреба таког програма почнње сазнавати тек сад. У дугом добу безвлашћа тежпо је свакн Црногорац да буде „најбол>и“ протнв непрнјатеља, да претече браћу н оца, да надмапш чнтаво братство п племе. Узајамност међу јунацима није одржавана породичним свезама, него се случајно развијала међу поједннцима који су се договорили и своме јунаштву одредилн известан задатак. Привредног рада готово нпје бнло, али најстарији привреднн облик, сточарство, спајало је братства и племена везом задружног начела по правнлу, н ова веза не попушта ни сад. Пример задружног прпвредног рада, у коме, оснм сточарства, суделује већи број људи, то је цеклински риболов. Цеклпнско племе, Цеклнњани имају на Блату (Скадарско језеро) простране риболове, те су отуда прилично нмућни. Свака мушка глава у цеклинском племену има, као у старину, у рнболову подједнаки део као што имају сви Цеклињани, и тај део прнпада му од рођења. II друга браства и родовн црногорски, на пр. Томановићи, нмају и сад заједннчку земљу (,,комунпце“) која се не сме делитп, осим ако би то тражили свн „братственнцн“. Задружни прпнцин ушао је у сав друштвенп живот Срба, п ако у Црнрј Гори није било довољно погодаба, повољннх њеном прнвредном развитку, систем његов очувао се у другим друштвеним односима, који стоје нзван личног интереса члаиова, Прнмер су за то цркве, назване „саборке“. Саборке биле су цркве, које је цело братство подпгло и издржавало својим трошком. А пмало их је не само у Црној Горн, но и у Боки Которској, у Грбљу и Кртолама. Посвећене су биле свецу, који је био „крсно нме“ братства. На годишњи дан светитељев долазило је саборкн чптаво браство на „сабор“ (збор), који се скуп назнва „сајам" у севернпм крајевнма, у којима су Србп настањени.