Delo

'238 Д Е Л 0 Ове прилике и околностн објашњавају ону тежњу и чежњу за задругом, која се огледа у речима слепога Ареса црногорског, војводе Иека Навловпћа, које сам изнео у мојој књизи „у Црној Горп и Црна Гора на крају века.“ Узајамност је друштвено поштење, моралност. Беда, сиромаштина друштвена квари, деморалише, онаје непријатељ узајамности. Задатак је задруге да чува протнв беде, но кад је беда почела подгрнзатп моралне основе узајамности, тамо н људн постају њена жртва. За то с разлогом вели Лука ГрђнћБјелокосић, да је невоља, која у Босни н Ерцеговннн настаде после 1876., главнн узрок пропадању задруга. У невољи почињу се, вели, људи мрзитн и један другом окрећу плећа, разилазе се. Пејскер је много задовољан тнм, што је нз „Села“ Стојана Новаковића пзншло на видело, да у Србији није било великих задруга до турског доба. Великих задруга било је за доба турске владе, задруге су, дакле, турског, а никако старосрпског или старословенског друштвеног порекла. Сасвим је, с допуштењем, од мале важности, је ли задруга многобројна или мала. Задатак задруге н није најзад да има много задругара. Њен је правн задатак да постигне благостање заједничким н органпзованим радом. Ако је задатак задруге бпо узан, није било могућно, па ни потребно да задруга мора бити многобројна. Јаче задруге изпскивала је сточарска прнвреда, а мање — земљорадничка привреда. Ако за доба цара Душана ннје било великих задруга, то је доказ, да је земљорадња почела превлађивати над сточарством. Ако су задруге за турске владе постале опет велике, то је знак повратка сточарству, а то се није догодило само из тежње народне за задружним жнвотом, већ и ради одбране, а одбрана је била другп задатак задруге. Понављам: први задатак задруге бно је стицање пмовппе заједничкнм радом, а други — оружана заштнта плодова рада и личности радпика. Турска владавнна није помагала само шпрење сточарске прнвреде, него се за Турака, добрпх војнпка а лошпх управљача, осилило право онога који је јачн. Протнв силних и надувених бегова н снахија стајала је јака н сложна сеоска задруга. Бегови су хтелн да њпхова воља и самовоља буде закоц за сељака. Сељак се протнв тога оградио својом породнцом, која се око њега чврсто окупнла, као што се окуне н стану у редове убојнпцн. Док је задружно начело било снажно, беговска иаснља