Delo

•240 Д Е Л 0 У другој народно.ј песми пз 1804. (Буна на дахије) овако се Мехмед-ага жалн на народнога старешину кнеза Илнју Бирчанина: Куд год пде он кр ата јашп, А другога водп у поводу. А када мп порезу донесе, Под оружјем у одају ступа, Десном руком за јатаган маша! А лпјевом порезу додаје: „Мехмед-ага, ево тп порезе! Спротпња тебе поздравила, Да тп више даватп не мореа Кад порезу започнем бројатп, А он на ме очима стрпјеља: „Мехмед-ага, зар ћеш је бројати! Та ја сам јеједном нребројао!" А ја више бројати не смпјем, Већ порезу бацим украј себе. Једва чекам да се скпне беда, Јер не могу у њега да гледам. Он је паша, а ја сам субаша. Бадруга је имала огромног значаја за благостање и безбедност сељака, и велика њена важност и за народност и све, што је с њом у свези: обичаје, предања и дух (ако не говоримо о језику и вери) не може се ни оценити нп описати. Тако је, на пример, и у правном животу и погледу важио задружни принцип. Задруга је одговарала заједнички за кривицу, коју би учинио неки њен члан. Члан 52. Душанова Законика Стојан Новаковић објашњава у издању 1898. „садашњим говором“ овако: За штету и за какву кривду не ће нпшта платитп ни брат за брата, ни отац за сина, ни рођак за рођака, који одељено живе у својим домовима, а нису скривили, него ће платити само кућа онога, који је скривио. С овим је у свези члан 71., који га допуњује: Учини ли зло брат, или син, или рођак, који живе у једној кући, све плаћа старешина тога дома (као старешина задруге н управљач заједнпчке нменовине), или ће издати онога којп је скривио. Пз овог Душановог прописа о заједничкој одговорности впди се, да је раније круг ове одговорности био много шири, да ,је тада, дакле, био ширп н појам н значај задруге. Одго-