Delo

242 Д Е Л 0 по неколико кућа, разрезнвана је пореза и робота, а у Босни и Ерцеговнни плаћала се по домовима до пре десет година „владичарина“, т. ј. плата владици. Још у Душаново доба били су познати примерн малнх раздружених задруга, које су после деобе остале на старом заједнпчком огњишту, нод једним кровом. Чл. 70. Душанова законика не признаје, којп су се оделили, за домаћине, задружне старешине, и наређује да иду, и ако су се „оделили хлебом и нмањем“, на роботу као и остали „мали људи“. Овом Душановом одредбом задруга је била заштићена протнв распадања и деобе до бескрајности. Раније смо видели да Законик испушта из рачуна удаљеније сродство, па се држи задруге, која саставља мањи круг. Из овога излази, да нп сувише велпка ни сувнше мала задруга није сматрана за ступ друштвеног уређења, већ задруга средња. А из овога опет излази да се из онога, што, како Стојан Новаковнћ вели у свом „Селу“, у Душаново доба није било великих задруга, не може доказати да је задружно начело већ било ослабило. Но пптање је, која се задруга према броју чланова звала „велика“, а која опет „мала“. — Задруге, која би имала сто, двеста чланова, нема већ ни у Босни ни Ерцеговпни, али их има доста, које имају по 60—80 чланова. Па и те задруге важе данас као „велике“. „Малих“ задруга, у којима живе с родитељима ожењени сннови, има безброј и ако окупација свом снагом ради да уништи све свезе, које су основа задружне заједнпце и узајамности. У Ерцеговини има и сад још великнх задруга у Невесињу и Гацком, и ако и у овим крајевнма нема мере разорљивом раду окупације, а у Босни су се одржале велнке задруге особито у околини Гласинца. Ради примера споменућу неке знатније задруге по казивању Нојислава Шоле из Мостара. Тако у Крекову у Невесињу има задруга Савића преко 60 задругара, а задруге Пера Пудара у Рабињу у Невесињу, Андра Барјактара Џаферовића, иоиа Глигора Стеровића у Самобору, Николе Мастиловића у Пзгору, све у Гацком, имају ио 30—40 задругара. Ко хоће да исиитује стару срнску задругу, не сме остатп само у селу, где је тежачка иривреда, већ мора лети поћп на илашшу, где су заједничка пасншта. Ту ће се тек пред њим развнти не само слика најстарије прнвреде, пего ће вндетн и сазнатн, који су друштвенн делови, куће н села, били у старо-