Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВИНА 243 давно доба потпуна задружна целина. 5" опште у планинским крајевима, удаљеним од варошп, у која још није продрла туђинштина, и где је сточарство, особито чување сптне стоке, глзван пзвор исхране становннштва, стари задружни живот одржао се у највернијем, тек мало повређеном облику. Пејскер има разлога што мпсли да српска задруга не почива на комунизму, и ако нема сумње, да је српски патријархализам у доба најстарије, пре рншћанства, био у ствари комуна, заједница, у којој су и жене биле заједничке, а не само пмовнна. Рпшћанство је ограничило заједницу жена, али у сватовским обичајима народним и сад још има трагова који се очигледно на то односе. Ни момак, ни његови родитељи не смеју сами просити девојку. Исто тако нп девојчини родитељи не смеју сами, кад им неко проси шћер, реншти о томе, већ морају иитати сав род. На дан свадбе многи сватови иду за невесту њеном роду, само не младожења, и после венчања, млада је између девера, с њима спава прву ноћ, друге ноћи спава са свекром и његовом браћом, колико их има. За тим спава с младожењином мајком. Целе године мора свога мужа јавно пзбегаватп и пред укућанима не сме с њим ни говорити. Све мушкарце у кући мора служити, изувати им обућу у вече, у јутру их у руке љубити, а њен муж мора се служити сам, као да ње нема. Као што су у сватовским обичајима српским сачувани трагови, да су невесте куповане у доришћанско доба, исто тако овај је обпчај и траг старе вере пре рншћанства, и траг, да је био комунизам жена, а кад је било тога комунизма у најтугаљивијим стварнма, било га је занста и у имовнни. На некадашњи имовински комунизам подсећа овај ерцеговачки обичај, који износи Грђић Бјелокосић: Ако члан задруге стече толико особине (личне пмовине), да може купити земље, извадн тапнју на своје име. Но док је у задрузи, задруга обрађује ту земљу као и осталу задружну, п он, прави власник, нема права на приход са те земље. А кад се раздруже, задруга нема права на тај део земље. Према овом факту, који јасно доказује, да сриска задруга у давнини није била без комунизма, не пзгледа ми довољно убедљив доказ, којн износи Пејскер, да у српској задрузи ннје бпло комунизма. Он то доказује деобним правилом, да „јединн снн брата једнога узме при деоби задруге толико земље, колико 16-