Delo

БОСНА И ЕРЦЕГОВИНА 245 ■ском назнву задруге: комуна, Наизсоттшпоп. Неспоразум је у називу био у толико јачп, што Срби, који су били у непосредном и сталном додиру са Пталијом, примише талијанску реч комуна, комуница. Очпгледно је да мухамеданство нцје имало, нит је могло иматн утицаја на основу и облик задруге. У српској задрузи жена је преважан чинилац. Бива да задруга и жену избере за старешину. Ово све не допушта породични живот мусломански, који није имао никаква утицаја на задружни живот Срба. Напротнв, истурчене властеоске породице у једном колену нису се делиле. Тако су живели, по мојој забелешци из 1876., Ченгићи у Гацку и Љубојевићи у Невесиљу, алп окупација пзврши тако нагле н радикалне промене и у животу мусломана, да сада, кад ме ова питања занимају више него лн пре четврт века, не може се о њима сазнати нншта одређеније. Српска задруга живела је и развијала се н у оннм крајевима, где турска власт није допирала. Тако у Конавлима, у јужној Далмацијп, који простор земље није био никад потчињен Турцима, и до данас је очувана задруга. Широк је траг вајкадашњега задружнога живота српског такође и „крсно име“. Порекло му је још из доба пре ришћанства, — то се не може порећи. Срби су и ришћанску веру примнли задружно, заједнпчким договором. Као што је у старој верп задруга имала својега богпћа, тако је н покрштена примпла за заједничкога заштитника неког свеца, који постаде њено „крсно име“. Крсно име Срби славе и сада. По крсном пмену познају евоје заједннчко порекло н потомци далеких предака, и ако су временом н судбином моралп прећп у друге крајеве, удаљене од првобитне дедовине. У Црној Гори има обично свако племе своје крсно име, а у Боки Которској н Ерцеговини свако братство. II ова свеза морала је заиста имати прнвредног значајз, као што га .је имала до најновијег доба у случају кад је требало бранитн племе н земљу. II многа сродства, сроднички степени, такође су јак траг пространог задружног живота. II онн су, исто тако, имали своја нмена. Где задружног живота нема, ту се ова сродства не могу распознати. Ово није могло постати у Срба без узрока. Корен му је дубоко у друштвеном, односно у породичном животу. Ови многи степени сродства нису осталн само као голн појмовн н речи. но су имали вредности н у жпвотннм односима. У брат-